Da li razmišljate o tome da dete pošaljete na zanat? Evo šta kažu stručnjaci.
„Majstorska“ zanimanja možda su u nekom periodu naše istorije bila „prljava i loše plaćene“ zanimanja, ali danas to nije slučaj ni u Evropi, a ni u Srbiji, ističu ljudi iz poslovnog sveta.
To su poslovi koji se sada rade drugačije nego nekada a plate su i do 2.000 evra, rekli su za Tanjug počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković, i PR Infostuda, Miloš Turinski.
– Napretkom tehnologije mnoga zanatska zanimanja su se promenila i danas je lakše baviti se zanatskim poslom nego pre par decenija – istakao je Atanacković.
Turinski smatra da Srbija mora da proizvede nove kadrove kroz školstvo kako bi popunili pozicije.
– Treba da mlade i roditelje informišemo da bavljenje zanatom nije manje vredno. Za električara se nudi nekad i početna plata od 150.000 dinara, a za vodoinstalatera 2.000 evra – rekao je on.
Atanacković je dodao da je prosek plata u IT sektoru 1,6 hiljada evra, a i da tu pojedinačno plate dostižu i 8.500 evra mesečno, ali da bi dobar majstor mogao da dosegne ova mesečna primanja.
– Građevina je jedna od najtraženijih kategorija. Uvozimo radnu snagu najčešće iz Turske, Indije i Kine. Nedostaju i spremačice koje sada dolaze iz Nepala, a vozači iz Šri Lanke – rekao je on.
Atanacković je kazao da u Srbiji manjka radne snage u građevinarstvu ima više nego u (izvikanom) IT sektoru, te da je svuda vidljiv nedostatak zanatskih zanimanja što je ocenio kao posledicu neuređenog obrazovanja.
Istakao je da Zapad, Evropa, a posebno Nemačka privlače majstore i naša privreda ne može da pruži zarade i mogućnosti kao oni, pa zato i dolaze ovde radnici iz Azije.
Atanacković je ocenio da država pokušava da pomogne kroz subvencije, dualno obrazovanje i zapošljavanja mladih.
– Treba proceniti i gde su opravdane potrebe privrede da zadrži školovane i sposobne naše ljude, jer ih nije lako ni zameniti – rekao je on.
Dodao je da je i šansa Inicijativa Otvoreni Balkan, koja će otvoriti mogućnost zapošljavanja iz Severne Makedonije i Albanije.
– Mnogo je lakše da se prilagodi neko sa Balkana nego nekog iz Šri Lanke – zaključuje Nebojša Atanacković.
Predstavnik za medije Infostuda, Miloš Turinski, rekao je da je trend da svi koji traže posao, a ne samo mladi, sada prvo gledaju iznos plate, pa je naveo da su se ranije prvo gledali međuljudski odnosi i mogućnost napretka.
Naveo je da bi poslodavci najčešće kombinaciju formalno obrazovano i iskusnog kandidata, te da se često traži i sa samo srednjom stručnom školom.
– Sada 60 posto oglasa za poslove sa našeg sajta je za osobe sa srednjom stručnom spremom – rekao je Miloš Turinski.