Pet godina po osvećenju spomenika junacima Timočke divizije, mitrovački Sokoli dobili su 1928. i svoju Sokolanu. „Jedna od najvećih želja i potreba Sokola u Srem. Mitrovici bila je da se dođe do Sokolskog doma, da se ne vežba po tuđim kućama pod kiriju. Sokolsko načelo: sve se može kad se hoće, dalo je snage da tu glavnu brigu smogne. Dom je sagrađen i u njega se društvo uselilo prvog decembra 1928. god. u kojem i danas sretno i uspešno deluje“ zabeležiće Udicki u svom kratkom već spominjanom referatu o mitrovačkim Sokolima.
Značajnu podršku gradnji dale su zahvaljujući upravo dr Vladislavu Hanoseku i rezervne starešine, tako da su u znak zahvalnosti dobili jednu zasebnu kancelariju unutar Doma u koju se smestio predsednik udruženja rezervnih starešina Ljudevit Veslaj.
Pošto su se smestili u sopstvenu Sokolanu (koja je u svom sastavu imala veliku dovranu i bisokop, što je predstavljao za ono vreme veliko ostvarenje), sagrađenu u samom centru grada, u današnjoj Masarikovoj ulici, Sokoli su se posvetili ostvarenju svoje misije: vaspitno-vežbačkom radu i širenju ideje jugoslovenskog nacionalizma.
Tokom narednih godina, u Domu su održavane vežbe, javni časovi, priredbe, parastosi Za Kralja Aleksandra, obeležavani važni nacionalni praznici, ali i rođendani Tomaša Masarika i Miroslava Tirša, kao i 28. oktobar dan ustanovljenja Čehoslovačke.
Iz jednog spiska inventara Sokolskog doma koji se nalazi u zaostavštini Jovana Udickog saznajemo da je uoči rata mitrovački Soko imao: jedan dugački orman u muškoj garderobi s fijokama, 20 komada klupa u sobama i šupi, orman u blagajni za arhivu s arhivom i časopisima, stolić za pisaću mašinu, sto „obične veličine“, sto u sali sa dve fioke, veliki doboš, mali doboš, dugački ormar sa fiokama u ženskoj garderobi. Četiri tuša sa lavorom, orman sa fiokama u oficirskoj sobi, tri slike u istoj sobi, stotinu stolica (uz napomenu da bi toliko trebalo da ih bude, ali nisu na broju pošto ih je vojska koristila, a nije uredno vraćala), tri sokolske zastave: dečja, naraštajska i članska, orman u oružnici, 20 dasaka dužine četiri metra, velika šupa sa pozornicom za lutke i velikom pozornicom za diletantske predstave, sa raznim drvenarijama, osam peći u svim prostorijama doma i dve zgrade – sam dom sa 11 prostorija i zgrada za stanovanje poslužitelja, dok je „velika soba spročelja na katu“ vlasništvo udruženja rezervnih oficira na čijem je čelu bio Ljudevit Veslaj.
Tokom Aprilskog rata, pojedini sokolovi bili su angažovani u odbrani grada, koji je položio oružje 12. aprila. Već dva dana kasnije, vidimo iz „Zapisnika o primopredaji blagajničke imovine Sokolskog društva u Sr. Mitrovici“ koji se takođe nalazi u zaostavštini Jovana Udickog, nove – ustaške vlasti preuzele su Dom i imovinu društva.
U ime društva, „Zapisnik“ su potpisali „zamjenik starješine“ Jovan Udicki i „društveni blagajnik“ Đorđe Krstić, dok je u ime novih vlasti svoj potpis na ovaj dokument stavio Antun – Ante Modor koji je i sam bio član mitrovačkih Sokola zadužen za poslove ekonoma. Devetog novembra 1950. u svoj dnevnik upisaće da je uz Modora, inače doratnog prijatelja-učitelja, toga dana u Sokolani bio i Kazimir Ilić, sudski pisar.
Primopredaja je izvršena na osnovu naredbe „Redarstvenog povjereništva u Sr. Mitrovici od 13. travnja 1941. br. 25 i usmenog naređenja g. Ježić Zdravka“.
Iz ovog dokumenta saznajemo da je društvo imalo 5.000 dinara i 20 para na štednoj knjižici Poštanske štedionice broj 725.085, odnosno 104.74 dinara u gotovom novcu koji je Udicki predao Modoru.
Đorđe Krstić predao je blagajnu Omladinske sekcije Sokolskog društva, na kojoj je bilo 867 dinara. Novac je bio na štednoj knjižici Poštanske štedionice broj 455.733. Uz to predata je i štedna knjižica Poštanske štedionice broj 269.811 sa svega deset dinara, te štedna knjižica Poštanske štedionice broj 554.948 sa 5.113.80 dinara.
Takođe, predata je uložna knjižica Srpske banke, filijale u Sremskoj Mitrovici sa 15.113.25 dinara, te 1.429.75 dinara u gotovom novcu koji je pripadao omladinskoj sekciji Sokola, a koje je predao Đorđe Krstić.Uz to, u zapisniku se potvrđuje da mitrovački Sokoli imaju i dugovanje od 1.500 dinara Velji Fersteru koje je, kako se navodi, isplaćeno na licu mesta. Uz to, Udicki i Krstić novim vlastima su predali i „sedam komada znački Sokolskog društva“, „26 komada razglednica sa slikom Sokolskog doma“, „19 komada legitimacija“, kao i još dve štedne knjižice sa ukupno 335 dinara na njima.
Nepunih mesec dana nakon ovog dođaja, upravo Ante Modor, u poslednjem sazivu starešinstva Sokola njegov knjižničar, biće glavni tužilac Jovana Udickog pred ustaškom policijom. Devet godina kasnije, šestog aprila 1950. Udicki će ga okarakterisati kao glavnog krivca zbog kojeg je već u maju 1941. mogao da okonča svoj život u Jadovnu.
Da čitava stvar bude još i gora, Modori i Udicki bili su komšije i dobri poznanici i prijatelji. „Ja sam ga držao za dobrog Jugoslovena i kao takvog sam ga favorizovao. Eto kako mi je vratio ‘milo’ za drago“, upisao je Udicki.
Predajom imovine novim vlastima, svega nekoliko dana po osnivanju NDH i njenom uspostavljanju u Sremskoj Mitrovici, Sokolsko društvo u gradu na Savi prestalo je da postoji. U prostorije Sokolskog doma smestio se Kulturbund, dok je u susednu zgradu svoju centralu smestila Ustaška mladež.
Veliki broj mitrovačkih Sokola, beleži Udicki devetog novembra 1950. u svoj dnevnik, odazvao se pozivu na ustanak i stupio u redove NOP-a. Najveći deo takvih bili su Srbi, dok su Hrvati svoje društvo koje je delovalo odvojeno od jugoslovenskog, kako beleži, koristili samo kao paravan iza koga se krilo služenje „crnoj internacionali“ koja je pri napuštanju Mitrovice u oktobru 1944. spalila Dom.
I mada se nakon rata razmišljalo o obnavljanju rada Sokola, to se nikada nije desilo. Tokom 1950. jedno vreme delovalo je Gimnastičarsko društvo „Soko“ koje je potom preraslo u „Društvo za telesno vaspitanje i rekreaciju Partizan“, koje je 1952. osnovano i u Sremskoj Mitrovici.
Autor: Stevo Lapčević
