Deda Jova mi uvek pričao da hrane za stoku i ljude uvek moraš spremiti. I uvek viška u kući imati. A novci uvek bih pitao? A on bi rekao novci ko novci u zlu vremenu ne vrede ništa. A očas dođe do zla.
A on je bio onaj pravi Sremac domaćin i uvek vazda svega imao. I kada bi vukli slamu iz pustare ili adice često sam znao reći pa dosta nam je. Onda bi me pogledao onim dobrim očima besno što je retko činio. A šta ćeš pod konje kad zima oduži? Doćeš kod mene po slamu? Ćuti i tovari “ voz“. Šta ću u pravu je bio ćutim, tovarim i razmišljam kako se drugi kupaju na Dunavu sada. A ja na vrućini.
Nisam mogao da shvatim tada, mladost ne razume uvek starost. Al on je znao za rat, zlo vreme. Ustaše držale naš Srem. Pa kad je ofanziva, a on pliva preko Dunava u rit na Banatsku stranu. Tamo ga sačekaju Nedićevi žandari. Pa ga vode u stražaru da se osuši i ugreje. Znaju od čega je pobegao i Dunav preplivao. A i ti žandari naši bili običan narod šta će i oni.
Jednom su ga uhvatili Nemci nije stigao Dunav preplivati. I odvedoše ga na sajmište u logor. Moj pradeda Bora potkupi tamo neke oficire i izvuku ga. I pored Dunava do kuće. I znao je on dobro šta je glad, zima nemaština.
Sve je to i u Sremu bilo jer se otimalo kako koja vojska prodje. Pričao mi posle rata “ zulumćari“krenuli da otimaju u ime naroda i partije. Reko pa ko pitao bih znatiželjno. Uvek bi mi rekao pijanice, seoske barabe i ništarije. Ti su nam otimali u ime naroda ko da mi nismo narod.
Uglavnom u to vreme kada mi je pričao neki od tih ljudi su bili još uvek živi. Ali došlo je vreme kada se ti naši domaćini malo oslobodili. Tito je već bio umro. Pa čuješ sa vremena na vreme istukli tog i tog. Tukli Sremci izrode.
Pričala mi baba da moja tetka bila dete kada su nam kravu izveli. Posle već kao devojka i žena nikad se nije javljala tom što je izveo kravu. Tom izrodu. Loše ljude i teška vremena ne možeš izbeći ali se možeš pripremiti uvek za to. To bi mi govorio Jova. Pomislim kao dete pa kako može Srem bogat pun svega da ostane “ gladan“pa vidi samo šta je kuruza, žita. Al eto izgleda da može. Loši ljudi i zla vremena…
