BORIS MILJKOVIĆ: Priča o jednom dedi

Ilustracija: Branko Oreščanin

Ovo je priča o jednom dedi. Mom dedi Sreti. Nije to bio običan deda. Bio je to moj deda.

Zvali su ga Braca. I bio je kao da je Balašević pesmu po njemu pisao. Malko promenuo.

Voleo je konje, a i ranio ga Švaba na Sremskom frontu. Puškomitraljez mu odneo pola butine.

Mobilisali ga i poslali na Sremski front. A oca mu isledjivali zbog kraljevine i kralja. Hapsili mog pradedu.

A u bolnici u Somboru u hodniku ranjen leži Braca.

A cigani oko njega sviraju, a on leži i krvavim rukama udara u pod. Veseli se smrti zato ga nije ni uzela. Kaže baba da posle rata više nije bio isti.

Voleo je i dalje konje, kere i golubove. Noga ga je bolela. Bio je prek ali voleo ljude.

Voleo Srem i sve vezano za njega. Nikad nije hteo u traktor. Konje nije prežalio.

Pitao sam ga koliko je Nemaca ubio?

„Dete sam bio“, rekao bi, „nisam“.

A Ustaše pitam, e tad bi se uplašio dedinog pogleda.

Ne pominji rekao bi tu reč. „To nije vojska, to su…“, i samo bi mahnuo rukom i zagrnuo reklju, otišao na šor. I gledao negde.

Živeo je kao senka, pred kraj života je samo ćutao.

Znao je. Samo je znao da mi često kaže, kupićemo jedno ždrebe. Onda bi mu lice dobilo osmeh.

I umro je Braca.

Sledeće godine tata mi kupio ždrebe.

Kupio zbog Brace…

 

Prethodni tekstJU PAK, BUDA, HELE – KONCERT REP MUZIKE – ŠIDSKO KULTURNO LETO – SUBOTA 14. AVGUST 2021. GODINE – POČETAK U 21. SAT
Sledeći tekstU Bolnici u Sremskoj Mitrovici ukupno sedam pacijenata na Kovid odeljenju