Ovaj post, čiji je početak pokretan (jer zavisi od Praznika nad praznicima), a završetak nepokretan, ustanovljen je na osnovu uspomene na Apostole koji su posle Silaska Svetoga Duha, a pre odlaska na propoved svetog Jevanđelja, postili.
Zbog zavisnosti početka ovog posta o Vaskrsu, Apostolski post najkraće može trajati jednu sedmicu i jedan dan, a najduže šest sedmica.
Za vreme trajanja posta svetih apostola ne jede se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim srede i petka koji se poste „na vodi“.
Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Na dan rođenja svetog Jovana Krstitelja jede se riba, iako padne u sredu ili petak.
Osnovni cilj posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, kao i proslavljenje Boga i njegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina.
Stoga sveti Vasilije opominje: “Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela.”
Post obuzdava slastoljublje i stomakougađanje. Međutim, on istovremeno oslobađa čoveka od tiranije duševnih strasti i rđavih pomisli. Njime se čisti čovekov um i uzvodi ka nebesima. Nemoguća je čista i sabrana molitva i sticanje bilo koje hrišćanske vrline bez duševnog i telesnog posta. Ipak, najvažniji cilj posta jeste da uz njegovu pomoć steknemo zajednicu sa živim Bogom.
