Detinjci, praznik koji uvek pada u treću nedelju pred Božić, hrišćanski je primer vaspitanja dece. Deca se uče velikodušnosti i davanju, a sam čin darivanja u ranom detinjstvu usvaja se kao sreća i blagodat da imaš dovoljno da bi i ti druge darivao. Tačnije, učimo decu da se raduju i kad ona poklanjaju drugima, a ne samo kad dobijaju poklone.
Ovaj praznik prate Materice i Oci, a svi običaji koji se poštuju tokom ovih praznika podrazumevaju zajedništvo i okupljanje porodice. Sva tri praznika prati čin “vezivanja” koji ima višestruku simboliku. Evo kako se ovaj praznik proslavlja u porodicama širom Srbije!
Veče uoči praznika ili rano ujutru na Detinjce roditelji, ili baba i deda, vežu svoju decu odn. unuke. Prvo nastaje cika, vriska i jurnjava po kući, dok ih stariji uhvate. Detinjci su poseban dan za igru roditelja sa decom, u kojoj svi uživaju. Za vezivanje se obično koriste kaiš, gajtan, vunica, konac, pletivo, neki kanap, lastiš… Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap priveže za sto ili stolicu. Onaj ko je vezan mora prvo da daruje osobu koja ga je vezala, da bi bio oslobođen.
Važno je pokazati pažnju, to ne mora biti kupljen poklon, niti novac. Otac bi najčešće davao novac deci da kupe nešto majci. Deca koja mogu da uštede od džeparca tokom godine za taj dan sama nabave neku čast. Ako nemaju čime da se “otkupe”, onda svečano obećaju da će biti dobri cele naredne godine i poklone nešto što su sama nacrtala ili napravila.
Sam čin vezivanja ima svoju simboliku:
Čin vezivanja simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Zatim, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je u svom životu čovek dobro učinio.
Na Detinjce, Materice i Oce setimo se dece bez roditelja, siročića i mališana kojima roditelji ne mogu pružiti ni delić onoga što mi možemo našoj deci. Mnogo je dece koja sviraju na ulicama prikupljajući novac za novi instrument, školovanje… Mnogo je, nažalost, mališana koji čekaju novac za svoje ozdravljenje. Budimo humani. Pokažimo da nam je stalo do drugih i da je ljudski čin darivanja i pomaganja drugome najlepši poklon koji sebi možemo da damo u svakoj prilici i bez ikakvog povoda.
