U četvrtak, 9. decembra na Pravoslavnom groblju u Sremskoj Mitrovici, biće služen parastos dr Lazaru Rašoviću.
Dr Lazar Rašović rođen je u selu Momče u Crnoj Gori (Kuči) 1888. godine. Bio je učesnik Prvog balkanskog rata (ratovao je na području Tuzi-Skadar), dobrovoljac „Crnogorske divizije“ sa kojom je učestvovao u Bregalničkoj bici. Tokom Prvog svetskog rata bio je vojnik i oficir Lovćenskog odreda i isledni sudija istog.
Po kapitulaciji Kraljevine Crne Gore, bio je komita pod komandom Dragomira Vešovića. Kada je Vešović pozvao ostatke crnogorske vojske da se predaju, Rašović odbacuje predlog i vraća se u Kuče. Krio se u crnogorskom kamenu, da bi ga, pod pretnjom internacije roditelja, okupatorske vlasti uhapsile i oterale najpre u Požun (Bratislavu), a potom u logor Boldogasonj, gde je bio smešten krem crnogorske vojske.
Iz zarobljeništva dolazi u Sarajevo, gde mu stiže vest da su ga Kuči izabrali za člana Narodne skupštine koja je imala da proglasi jedinstvo Srbije i Crne Gore. U Sarajevu upoznaje Nikolu Pašića i u dogovoru sa njim, umesto u Podgoricu, dolazi u Srem, gde pokreće list Srbija koji je imao da postane putokaz za nacionalnu akciju Srba Srema.
Sve do kraja dvadesetih godina jedan je od vodećih ličnosti u javnom političkom životu. Krajem dvadesetih polaže doktorski ispit i postaje advokat. Od tridesetih pa sve do početka Drugog svetskog rata, bio je u više navrata gradski većnik, a tokom 1936-37. i predsednik opštine.
Kao predsednik opštine, pokrenuće 1937. godine gradnju betonskog nasipa i keja u Sremskoj Mitrovici i to će biti njegovo najveće delo kao nosioca političke funkcije. Uoči rata, sukobio se sa većnikom dr Petrom Gvozdićem, pro-ustaški nastrojenim liderom HSS-a.
Već u maju 1941. Gvozdić izdaje nalog za Rašovićevo hapšenje. Skupa sa dr Jevremom Vidićem i Jovanom Udickim biva otposlat u logor „Danica“ kod Koprivnice, a potom u Zagreb, odakle je određen transport za Jadovno. U poslednjem momentu ga spašava supruga Jelena.
Do kraja rata, Rašović je živeo u Srbiji, Švajcarskoj i Francuskoj. Vratio se 1945. godine. Nedugo potom, zbog problema sa novim vlastima ponovo odlazi u Pariz, da bi od polovine pedesetih ponovo pokrenuo advokatski posao. Preminuo je devetog decembra 1965. u svom domu. U skorije vreme, Sremska Mitrovica će dobiti i monografiju posvećenu ovom, nepravedno zaboravljenom, velikom čoveku.
Parastos će pratiti i manja izložba u Muzeju Srema, kao i tribina posvećena srpskom identitetu u Crnoj Gori, na kojoj govoriti dr Aleksandar Raković, koja je planirana za 17. decembar.
Događaje organizuju Savez „Srpski Soko“ i Muzej Srema, uz podršku Grada Sremska Mitrovica.
