Svečana akademija „Majci Rusinki” održana je u Pozorištu „Dobrica Milutinović”, povodom 170 godina doseljavanja Rusina u Sremsku Mitrovicu, te povodom Nacionalnog praznika Rusina u Srbiji u 2022 godini.
Svečanoj akademiji pisustvovali su i predstavnici lokalne samouprave i gosti iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nacionalni savet Rusina je odluku o datumu praznika i drugim nacionalnim simbolima doneo 2007. godine, a tri godine kasnije doneta je odluka o svečanoj pesmi Rusina u Srbiji „Braća Rusini“.
Kako je rekao Vladimir Balašćak predsednik Društva Rusina Sremska Mitrovica: „Prvenstveno svečana akademija se tradicionalno održava prigodno na dan doseljavanja Rusina u Sremsku Mitrovicu. Publika može da očekuje ljubav i samo ljubav, znači ono što su za njih pripremili Rusini, prijatelji Rusina i naši draga mitrovička publika i gosti, naravno, dragi gosti sa strane. Kulturno prosvetno društvo Ivan Kotljarevski predstavilo se svojom pevačkom grupom oni su snimili CD božićnih pesama tzv. Koledan i večeras su prvi put predstaviti u Sremskoj Mitrovici. Mmislim da je položaj Rusina što se tiče celog sveta, najbolji u Srbiji, iz prostog razloga, mi u Srbiji smo priznati kao narod još u vreme kralja Aleksandra Karađorđevića, mi imamo svoju katedru, institucije, svoja kulturno-prosvetna društva tako da nama ništa ne fali.”
Svečanost je održana u znak obeležavanja 17. januara, dana kada je daleke 1751. godine administrator Habsburške monarhije u Bačkoj Franc Josif de Redl potpisao rešenje o doseljavanju Rusina (Rutena) iz siromašnih predela podno Karpata u Panonsku niziju.
Rusinima je praznik čestitao Vasilj Ševo načelnik Gradske uprave za kulturu i sport: „Velika mi je čast i zadovoljstvo da večeras prisustvujem ovakom jednom jubileju. Nacionalnih manjina ima zaista dosta na teritoriji Sremske Mitrovice, mi kao lokalna samouprava smo tu da im pomognemo da očuvaju svoju kulturu svoje običaje i tradiciju Ono što bi hteo da naglasim jeste da je upravo to uslov za jedan kvalitetan suživot na teritoriji našeg Grada. Ovom prilikom bih hteo da čestitam Društvu Rusina iz Sremske Mitrovice na izuzetnoj organizaciji ovog jubileja i poželeo bih im mnogo, mnogo kvalitetnog suživota sa nama kao građanima Sremske Mitrovice.”
„Takve proslave, odnosno 17. januar kao Nacionalni dan Rusina vrlo je značajan za rusinsku nacionalnu zajednicu ali značajan je i za sve narode i narodnosti koji žive zajedno s nama na raznim terenima. U tim danima ne predstavljamo se samo mi sami sebi, nego predstavljamo svoju rusinsku nacionalnu zajednicu i ljudima u celoj Vojvodini, odnosno Srbiji sa kojima živimo već skoro 271 godinu. Tamo gde su Rusini u homogenim sredinama kao što je Ruski Krstur, Đurđevo, Kucura imamo obrazovanje na rusinskom jeziku u celoj vertikali odnosno od predškolskog obrazovanja do gimnazije u Ruskom Krsturu, koja je gimnazija je samo na rusinskom jeziku. Rusinski jezik se čuva, iako se uvek u jezik unose razne novine, izdaju se razne knjige itd. U mešovitim sredinama kao što je Novi Sad gde ima 3.000 Rusina ili u sremskim mestima gde je multikulturalnost izraženija, gde rusini žive sa pripadnicima većinskog naroda i drugim nacionalnim zajednicama je u poslednjim godinama osetna asimilacija ali to ne doživljavaju samo Rusini, asimilacija prati sve pripadnike drugih nacionalnih zajednica jednostavno se pripadnici manjinskih naroda prilagođavaju većinskom jeziku i narodu. Rusini na svim terenima gde žive, bez obzira što možda nisu očuvali svoj jezik u onoj potpunoj meri kao Kucuri, Đorđevu, u Ruskom Krsturu ili Novom Sadu, neguju svoju kulturu možda je neguju razmišljajući na srpskom jeziku ali osećaju je na rusinskom,” rekla je Olena Papuga državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i članica Nacionalnog saveta rusinske nacionalne zajednice.
Odluka da se baš 17. januar slavi kao nacionalni praznik doneta je na sednici Nacionalnog saveta, kada su ustanovljeni i grb i zastava Rusina u Srbiji. Grb je u obliku četvrtastog, takozvanog francuskog štita, sa simbolom starih Slovena uspravnim medvedom, na desnoj, a četiri plave i tri žute pruge na levoj strani. Zastava ovdašnjih Rusina je srpska trobojka s opisanim grbom u sredini.
