Danas se navršava se 35 godina od smrti Dimitrija Bašičevića Mangelosa, jugoslovenskog umetnika, kustosa i istoričara umetnosti – rođenog Šiđanina.
Bio je stariji sin Ilije Bašičevića Bosilja. U Zagrebu je završio istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Bavio se naivnom umetnošću, bio je suosnivač Galerije primitivne umetnosti u Zagrebu, asistent u Modernoj galeriji i kustos u Arhivu Instituta za likovne umetnosti JAZU, gde mu je šef bio Krsto Hegedušić, “alfa i omega” hrvatske kulture tog vremena.
Dimitrije Bašičević je paralelno sa aktivnostima istoričara umetnosti, kustosa i kritičara, delovao kao umetnik na zagrebačkoj neoavangardnoj sceni.
Prekid njegovog bavljenja naivom odigrava se tokom javnog sukoba i polemike oko dela njegovog oca Ilije, takozvane »afere Bosilj« koja traje od 1964. sve do 1971. Iznete su sumnje da Ilija nije sam slikao svoja dela, ukazivano je na mogućnost da je ta dela slikao Dimitrije ili možda drugi sin, lekar, dr Vojin Bašičević, šef odeljenja za TBC Dečje klinike u Novom Sadu, a u nekim verzijama je pominjana i njegova maloletna pacijentkinja, kao mogući slikar Ilijinih dela.
Spektakularnost tog sukoba obeležio je i javni čin slikanja koji je izveo Ilija, demonstrirajući svoju sposobnost i umeće. Gradska galerija pozvala ga je pred stručnu komisiju čiji je zadatak bio da utvrdi »autentičnost« njegovog stvaralačkog čina. Rad komisije sa slikarom odigrao se u stanu dr Dimitrija Bašičevića, 18. februara 1965. godine. U vremenu od dva sata, Ilija je na osnovu svoga crteža skice, naslikao deo veće figuralne kompozicije i dokazao da je njegovo autorstvo stvarno i nesumnjivo. Ilija je, nakon »presude« komisije, podneo tužbe protiv svih koji su ga optuživali.
Bio je to i lični sukob između Krste Hegedušića i Dimitrija Bašičevića, koji je započeo još dok je Hegedušić bio pretpostavljeni Dimitriju u Arhivu Instituta za likovne umjetnosti JAZU.
Kada je Dimitrije dao ostavku na mesto rukovodioca Galerije, postavljen je za voditelja zbirke Benka Horvata, a zatim Centra za film, fotografiju i televiziju pri galerijama grada Zagreba.
Mangelos će vremenom postati jedan od najznačajnijih umetnika na hrvatskoj umetničkoj sceni, a na prelazu 20. u 21. vek, i na internacionalnim scenama njegovo delo će postati izuzetno vrednovano i cenjeno, otkupima muzeja kao što su Bobur u Parizu ili MOMA u Njujorku.
Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” dodeljuje se vizuelnim umetnicima i umetnicama do 35. godine života koji se aktivno bave umetnošću, za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad.
