Ministar Branislav Nedimović pričao je za beogradski Kurir o svojoj borbi sa koronom od polovine novembra, kada je i ležao devet dana na Infektivnoj klinici.
Govorio je o tome kako je prvi put osetio simptome.
Polovinom novembra imao je sastanak s Italijanima, a onda je ministar fudbaler te nedelje, 22. novembra, igrao utakmicu za njegov Graničar iz Kuzmina.
– Odigrao sam prvo poluvreme i izvukli su me napolje jer sam loše trčao. Nisam ni znao da sam zaražen. Ni gol, naravno, nisam dao. Odigrali smo 2:2 – priča, kroz šalu, Nedimović.
Odmah potom krenula je temperatura, preko 39 stepeni Celzijusa. Brzi test je bio negativan, ali PCR je pokazao pravo stanje – korona. I potom, što je još gore, obostrana upala pluća. Smeštaju ga na Infektivnu kliniku KCS, a o njemu devet dana brinu doktori Goran Stevanović i Ivana Milošević s ostalim lekarima.
– Imao sam jako visoku temperaturu koja nikako nije spadala. To mi je izazivalo veliku nervozu. Rezultati krvi nisu bili dobri, a tek je loša bila razmena gasova, pa su me stavili na kiseonik. A kod kuće sve gore i gore – supruga, sin, ćerka – sve troje početak upale pluća. Više brineš o njima nego o sebi i zato sam od njih i krio da sam na kiseoniku. Da ih ne sekiram – priča Nedimović.
Dobio je svu neophodnu terapiju, pa i dva puta aktemru koja je, kako veli, odradila svoje i odmah mu je bilo bolje. Već posle devet dana pušten je na kućno lečenje.
– Dr Stevanović mi je rekao da sam imao sreće što na onoj utakmici nisam odigrao i drugo poluvreme. Otvorio sam pluća tim trčanjem, a nisam ni znao da sam zaražen. Da sam nastavio da igram, tek bi bilo zlo – priča Nedimović.
Kako protokol nalaže, primao je i kortikosteroidnu terapiju, a ona je donela i konstantnu glad.
– Kad sam izašao iz bolnice, zbog tih kortikosteroida, ustajao sam u pola dva ujutru da pečem jaja i jedem ih s kiselim kupusom. A u pola četiri ujutru smažem slaninu i kiseli kupus. Ugojio sam se 7-8 kila. I mojima u kući se povećao apetit. Svi smo se pogojili ko mečići – smeje se Nedimović, koji veli da nema sliku iz bolničke postelje:
– Do slikanja mi nije bilo. Samo sam gledao u one skele kroz prozor, svuda su oko Infektivne. A kad sam izašao, napravio sam selfi u dvorištu. Za uspomenu.
Do pre 15 dana osećao je tegobe.
– Bio je to bol u grudima, a onda sam iskašljao osmog putnika i sve je prestalo da me boli. Posle nedelju polako sam počeo s fizičkim aktivnostima. Kod korone je najvažnije strpljenje, ne može preko noći da se izleči. I da veruješ doktorima. Šta su sve preživele te sestre, lekari, oni ne da su junaci, nego hiperjunaci našeg doba – zaključuje Nedimović.
Da je koronu pokupio na sastanku s Italijanima potvrđeno je kada su oni i javili da se naknadno ispostavilo da su zaraženi:
– Od nas pet, koji smo bili na tom sastanku, četvorica smo dobili tešku upalu pluća. A neverovatno je da sam posle one utakmice sedeo sa saigračima iz kluba, u autu smo se vozili nas četvorica i nikome ništa nije bilo.
Trenutno imam više nego dovoljno antitela. Po testu je granica 0,8 a ja ih imam 3,55 tako da ću malo sačekati s vakcinacijom. Ali, svako ko može treba da primi vakcinu. Iskreno, mislio sam posle Niša i svega što sam radio da me korona nikad neće. U Nišu sam bio ceo april kada je bilo najgore i ništa mi se nije dogodilo. Ali, niko nije imun.
Izvor: J. S. Spasić/Kurir.rs
