Povodom „Međunarodnog dana sećanja na Rome žrtve Drugog svetskog rata“ delegacija SUBNOR-a Mesne zajednice Laćarak je 16. decembra položila venac na Spome groblje u Sremskoj Mitrovici, u spomen na stradale Rome sa teritorije Srema u Drugom svetskom ratu.
Nakon polaganja venaca i minuta ćutanja prisutnima se obratio Dejan Umetić:
„Romi su narod poreklom iz Indije, koju su napustili oko 10. veka, a danas žive širom sveta, uglavnom u Evropi. Roma ukupno ima u Evropi od oko 5 do 13 miliona, od toga u Rumuniji 250.000, Bugarskoj 231.000, Češkoj 207.000, Srbiji 150.000, Rusiji 139.000 i u drugim državama. Većina Roma u Srbiji su pravoslavci, ali postoje neki Romi muslimani u južnoj Srbiji, koji su uglavnom izbeglice sa Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine. Romi sa područja bivše Jugoslavije govore romskim, srpskim, vlaškim i turskim jezikom. Veliki deo javnih ličnosti romskog porekla u Srbiji, kao što su neki pevači narodne ili izvorne muzike ili sportisti, javno koriste naziv „Cigani“, a ne „Romi“. Naziv „Cigani“ neki Romi ne prihvataju. Zbog njihovog nomadskog načina života, oduvek je postojalo međusobno nepoverenje između Roma i njihovih sedelačkih komšija. Nepoverenje prema Romima je dostiglo vrhunac za vreme Drugog svetskog rata. Kao i Jevrejima, a za razliku od ostalih kategorija proganjanih od strane nacista, Romima je automatski sledovao odlazak u koncentracione kampove, robovski rad ili smrt. Veruje se da je na taj način ubijeno preko 500.000 Roma“.
Međunarodni dan sećanja na stradanje Roma (poznat pod različitim nazivima) obeležava se 2. avgusta u spomen na žrtve genocida nad Romima (Porajmos) koji su nacistička Nemačka i njeni saveznici počinili nad romskim narodom tokom Drugog svetskog rata. Ovaj datum je izabran jer je u noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine u logoru za romske porodice u koncentracionom logoru Aušvic ubijeno 2.897 Roma, uglavnom žena, dece i staraca. Ukupan broj žrtava koje su ubijene u genocidu procenjuje se na između 220.000 i 500.000. Neke zemlje su odlučile da obeležavaju genocid na različite datume. Tokom 2004. godine Vrhovna rada (parlament Ukrajine) usvojila je rezoluciju o obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na holokaust Roma.
Tokom 2009. godine Srpski nacionalni kongres Roma i Međunarodna romska unija predložili su uvođenje Dana sećanja na holokaust Roma. Poljska je 2011. godine odlukom parlamenta ustanovila Dan sećanja na genocid nad Romima . Hrvatska, Češka, Litvanija i Slovačka takođe obeležavaju 2. avgust kao Dan sećanja na genocid nad Romima. Evropski parlament je 15. aprila 2015. godine proglasio „da Evropski dan treba da bude posvećen komemoraciji žrtava genocida nad Romima tokom Drugog svetskog rata i da se ovaj dan zove Evropski dan sećanja na Holokaust Roma“. Finska, Nemačka, Irska, Italija, Letonija, Portugal, Slovenija, Španija i Švedska obeležavaju genocid nad Romima i Sintima 27. januara, na Međunarodni dan sećanja na holokaust. Češka ima četiri datuma: 2. avgust, 7. mart, 13. maj i 21. avgust. Letonija ima tri datuma: 27. januar, 8. april i 8. maj.
U Srbiji se od 2007. godine ovaj dan obeležava 16. decembra, „u znak sećanja na taj datum 1942. godine, kada je Himler naredio sistematsko deportovanje Roma u koncentracione logore i njihovo istrebljenje.
