U Rumi je obeležena 77. godišnjica od oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu.
Predstavnici Opštine Ruma, SUBNOR-a i drugih boračkih organizacija, političkih partija, predstavnici udruženja penzionera, predstavnici Jevrejske Opštine Novi Sad, ataše Ruske Federacije u Srbiji Gleb Taler, garnizon Sremska Mitrovica i brojni građani položili su vence na spomen obeležje žrtvama Drugog svetskog rata, na Gradskom groblju u Rumi.
„Danas slavimo slobodu i odajemo počast našim hrabrim precima koji su kao pripadnici Narodnooslobodilačke vojske u sadejstvu sa Crvenom armijom vodeći teške borbe oslobodili Rumu 27. oktobra 1944. godine nakon četiri godine okupacije. Zahvaljujući njihovoj hrabroj borbi, ali i žrtvi, mi danas živimo u slobodnoj zemlji. Sloboda je najveća tekovina koju su nam naši preci ostavili. Zato je naša dužnost i obaveza da čuvamo slobodu svoje zemlje i svog naroda koji se uvek borio protiv represivnih ideologija“, rekla je zamenica predsednika Opštine Ruma, Aleksandra Ćirić.
Okupili smo se danas da obeležimo 77 godina od oslobođenja našeg grada u Drugom svetskom ratu, da položimo vence i poklonimo se senima naših predaka, boraca antifašista koji su ugradili svoje živote u temelje slobode koju danas uživamo, rekao je u svom obraćanju Tomislav Milić, predsednik SUBNOR-a Opštine Ruma.
„Na današnji dan evociramo uspomene i istorijske činjenice i budimo sećanja koja su obeležila to vreme i ispisala našu tešku i nadasve slavnu istoriju sa kojom možemo da se dičimo i ponosimo zahvaljujući našim odlučnim i hrabrim precima. Zadatak svih nas je da uvek dosledno i energično u svim situacijama zastupamo istorijsku istinu o oslobodilačkoj borbi našeg naroda iz prošlosti i taj duh prenesemo mlađim generacijama za budućnost. Narod koji ne čuva svoju istoriju neće imati ni svoju budućniost“, rekao je Milić.
Ruski ataše, Gleb Taler je poručio da treba očuvati kulturu sećanja na te ljude i događaje koji su dali svoje živote za našu slobodu.
„Svedoci smo pokušaja falsifikovanja istorije i istorijskih činjenica i mi smo sigurni da je svaki taj pokušaj opasan. Ruska država će uvek pamtiti ovaj narod koji se uvek rame uz rame borio sa neprijateljem. Hvala i živelo rusko-srpsko prijateljstvo“, izjavio je Taler.
Nakon odavanja pošte, minutom ćutanja, sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je moleban stradalim sugrađanima.
Venci su danas položeni i na spomen ploču nekadašnje rumske Sinagoge koja je srušena u Drugom svetsko ratu, a nalazila se na mestu gde je danas zgrada JP „Stambeno“.
Polaganju venaca prethodila je i prigodna svečanost u rumskom Kulturnom centru, uz kratak istorijski osvrt na teške ratne godine, akcenat je bio na važnosti poštovanja hrabrih heroja i nevinih žrtava koji su svoje živote položili u borbi za slobodu u kojoj svi uživamo.
„Naša je obaveza da mladim generacijama prenesemo poruku, odnosno, da ih vaspitavamo tako da žive i rade po idealima za koje su pali naši slavni preci. Da im pokažemo da imaju na koga da se ugledaju, svojim delima oni su nas ostavili na boljoj strani sveta. Te mlade generacije moraju znati da kult sećanja neophodno sačuvati i negovati. Svi ti naši heroji koji su izvojevali slobodu u kojoj uživamo, nisu umrli uzaludno sve dokle ih se mi sećamo“, poručila je Dragica Kovačević, predsednika UO SUBNOR-a.
Da podsetimo, sela rumske opštine i sam grad oslobodila je 16-a vojvođanska divizija, na čijem čelu je bio narodni heroj Marko Peričin Kamenjar. Nemačko-ustaške snage su u oktobru 1944. godine organizovale u Sremu sedam odbrambenih linija, od kojih je jedna bila na kanalu Jarčina od Jarka, preko Dobrinaca i Donjih Petrovaca do Fruške gore. Prva, Druga i Četvrta vojvođanska brigada vodile su borbe na ovim položajima (na prilazu Rumi) 24. i 25. oktobra. Bitka za Rumu počela je počela već u prepodnevnim satima 26. oktobra. U četvorogodišnjem Narodnooslobodilačkom ratu život za slobodu je iz grada Rume dalo 594 stanovnika.
Izvor: Opština Ruma
