Otvaranjem uređene spomen sobe i parastosom za poginule, proteklog ponedeljka Grgurevčani su obeležili osam decenija od masovnog zločina na Orašju, kada su šestog juna 1942. nemačke trupe u znak odmazde ubile gotovo 300 meštana ovog sela.
Kako je ovom prilikom istakao zamenik mitrovačke gradonačelnice Petar Samardžić, zločin počinjen u Grgurevcima predstavljao je samo uvertiru za genocid koji će nekoliko meseci kasnije počiniti kaznena ekspedicija Viktora Tomića.
„Ispostaviće se, na žalost, da će ono što su Grgurevčani dočekali u junu biti samo uvertira za još teži zločin, za genocid koji će tokom avgusta i septembra počiniti kaznena ekspedicija Viktora Tomića. Ove godine, Grad Sremska Mitrovica će na dostojan način, uz zvaničnu državnu komemoraciju obeležiti 80 godina nezapamćenog genocida nad Srbima Srema. Ovo sećanje na stradanje Grgurevčana i u tom smislu predstavlja deo nove borbe za očuvanje kulture sećanja koja nam je danas, kada se vraćamo sopstvenom identitetu možda najpotrebnija. Prihvatajući tu borbu, mi zapravo svedočimo da ljudi radi kojih smo se danas okupili nisu pali uzalud, da uzaludna nije bila ne samo njihova žrtva, već i trpljenje, ali i borba kojom su svedočili da slobode nema onda kada vam govore kako da milite, radite, živite i najposle… umirete. Te odluke moraju biti samo naše. Pa ma koliku cenu za njih platili, pa ma kako o njima promišljali“, rekao je Samardžić.
Svoja sećanja na tragično grgurevačko leto preneo je i Grgurevčanin Branko Lođinović poznatiji kao Čičan, jedan od poslednjih živih fruškogorskih partizana. Obraćajući se okupljenima, on je napomenuo da su, kako bi omasovili ustanak, krajem februara i početkom marta 1942. fruškogorski partizani započeli sa opšrinijim akcijama protiv okupatora. Na ruku, ustanicima je išao i sve veći pritisak nemačkih vlasti koje su već od kraja februara vojnim obveznicima Srbima počele da šalju poziv za rad u Nemačkoj. Nešto kasnije, slično su pokušale da učine i ustaše pa su Srbima slali pozive za služenje vojne obaveze. Otpor ovim namerama bio je velik, što je dovelo do odlaska značajnog broja mladića u šume gde su se priključili pokretu otpora.
Obraćajući se okupljenima u ime SUBNOR-a Danilo Jadranski je istakao da je zločin počinjen u Grgurevcima svojevrsno svedočanstvo opredeljenja srpskog naroda za slobodu i dokaz više ne samo da se nezavisnost skupo plaća, već i da u Sremu žive oni koji su spremni to da učine.
„Mi smo narod Kosova, Čegra, Čevrntije, Solunskog fronta, Kozare, Jasenovca, ali i Sremskog fronta i Orašja. Jednom rečju, mi smo narod slobodarskog duha i upravo zbog toga je važno da se na ovakvim mestima sećamo koliko smo skupo plaćali tu činjenicu. To sećanje nije opomena, već pohvala, jer narod koji odustane od slobode, odustaje na kraju od samog sebe“, dodao je on.
Da je sećanje na Orašje od izuzetne važnosti za mlade grgurevačke generacije napomenuo je i predsednik Saveta Mesne zajednice Dušan Krstić. On je istakao da je posle više decenija, zahvaljujući donatorima i Muzeju Srema obnovljena spomen soba i dodao da će selo u narednom periodu nastojati da se dostojno oduži i braniocima otadžbine palim u svim odbrambeno-oslobodilačkim ratovima.
