Priča o Dorinoj hrabrosti

Dečija igra, nestašluci, radost i osmesi deo su detinjstva svakog malog stvorenja. Kada se igra pretvori u brigu, strah i neizvesnost, onda na scenu stupaju drugari, roditelji, lekari.

Jedan trenutak promenio je živote ljudi koji su bliski ali i postali bliski devetogodišnjoj Dori Baroš iz Sremske Mitrovice.

Šta se zapravo dogodilo?

„Igrali smo se napolju, bio je sunčan dan i bilo je mnogo dece. Popeli smo se na kotlarnicu. Jedan drugar je bacio kamen i niko nije smeo da pogleda gde je pao. U trenutku dok sam gledala gde je kamen, izgubila sam balans i pala sa visine. Osetila sam jak bol i počela da plačem i vrištim. Moji drugari su se uplašili za mene i odmah otišli po moje roditelje. Tata, koji je doktor, odvezao me do bolnice, gde su me pregledali lekari i odlučili da me odvezu u Beograd kolima na kojima piše Ambulance. Tamo  sam bila dve nedelje i sve mi je bilo čudno i često sam razmišljala kako se to meni uopšte dogodilo. Uvek sam uspevala da sebe smirim a često i pomislila da je to samo san. Moja mama je bila sa mnom, a brat i tata su došli po nas, jako sam ih zagrlila, a brat je čak i nosio moj duks. Ja sam sada dobro, moji školski drugovi i drugarice su me ispitivali kako sam sve podnela i govorili kako oni to ne bi izdržali. Hteli su da znaju celu priču i ja sam im pričala“ podelila je sa nama ovo traumatično iskustvo mala Dora. I dok govori ona je mirna, sa blagim osmehom na lepom licu.

Kakve  povrede je  imala nakon pada ispričala nam je Prim.dr sci.med  Mirjana Kendrišić, spec.anesteziolog mitrovačke Opšte bolnice: „Dora je imala teške telesne povrede, povrede jetre i bubrega sa unutrašnjim krvarenjem.  Mi u bolnici se bavimo decom ali nismo Dečija bolnica i retko se srećemo sa traumom  kakva  je bila ova i zato teške traume upućujemo u Kliniku u Tiršovoj. Dete kao pacijent je specifično i mi lekari  uvek posebno emotivno reagujemo na malog pacijenta i lično mi je ovo bilo jedno od najtežih situacija u karijeri,a radim već 33 godine.Na takve situacije nikad ne možeš da se navikneš“.

Doktorka Kendrišić je istakla zabrinutost svih koji su se zatekli po Dorinom dolasku u bolnicu, od lekara koji rade  dijagnostiku, pregleda na skeneru, ultrazvuku, pregleda dečijeg hirurga. Svaki pregled je obavljen a da mala Dora nije pustila ni glasa.

Dora je u pratnji majke i transportovana za Beograd i začuđujuće je kako se ona, tako mala, dobro držala, nije plakala. Dijagnoza dr Nikole Krstića je potvrđena u Tiršovoj, i nakon boravka u šok sobi  Dora je  morala još neko vreme ostati u klinici .“

„Svi smo srećni što se sve tako dobro završilo i ostaće nam uspomena za ceo život“-emotivno je o ovom slučaju govorila dr Kendrišić

Dora Baroš specifična je po svojoj hrabrosti, mentalnoj snazi i sa  svojih devet godina racionalno, svesno i bez straha pokazala koliko je tako mala, a tako velika. I lavica i princeza. I u Tiršovoj su rekli da ona najhrabrija mala pacijentkinja svih vremena

Zato je v.d.direktora mitrovačke Opšte bolnice Prim.dr Dragan Malobabić odlučio da danas ugosti Doru i uruči joj  Diplomu za hrabrost, pehar i poklone.

„Bio sam užasnut kad sam čuo za ovaj slučaj, Dorin tata je moj kolega, pozvao sam ga. Imali smo veliku sreću da sve krene u dobrom pravcu, da nije bila potrebna operacija, nego da se Dora oporavljena vrati svojim roditeljima i školi i da se ovako težak momenat više nikada ne ponovi. U teškim situacijama se prepoznaju pravi junaci, a Dora to svakako jeste. I sam sam roditelj troje dece i nije mi bilo svejedno, ni kao doktoru, ni kao čoveku“- rekao je dr Malobabić.

 Dora je bila oduševljena pažnjom koja joj je danas upriličena i nagovestila majci da će postaviti status „Bolnica je zakon“. Želimo joj da ovde bude u prolazu, a zdravlja i uspeha onoliko koliko je njeno srce i njena hrabrost.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime