Na ovogodišnjem festivalu Sirmium Music Fest koji je održan u Sremskoj Mitrovici nastupila je studentkinja solo pevanja koja je očarala mitrovačku publiku. O njenim utiscima o festivalu, o izboru profesije, roditeljskoj podršci, saradnji sa operskom divom Anastasijom Holc, o studijama solo pevanja, razgovor sa Vasjom Popović, sopranom, vodila je Jasna Tanasijević.
Da li ste ove 2023. godine prvi put učestvovali na festivalu Sirmium Music Fest i
koji su Vašu utisci sa ovog takmičenja?
Ovo je moje prvo učešće na festivalu Sirmium Music Fest. Najupečatljiviji utisak mi
je izvanredna organizacija festivala, koja je i meni, kao i drugim učesnicima izuzetno važna. Ona je, svakako, najviše doprinela izuzetno lepoj atmosferi koja je vladala svih dana takmičenja, a koja se za mene završila svečanim koncertom pobednika u kategoriji klavira i solo pevanja. Koncert je na mene ostavio poseban utisak, utisak o sremskomitrovačkoj publici, koja poznaje, ceni i voli klasičnu muziku. Razume se daje za svakog izvođača uživanje nastupati pred takvom publikom. Volela bih da iskoristim ovu priliku da se zahvalim Margariti Vujović, koja je sa mnogo elana i promišljenosti ostvarila ovaj festival, kao i svima drugima koji su učestvovali u odvijanju festivala.
Iz Vaše bogate i raznovrsne biografije saznajemo o Vašoj višestrukoj delatnosti, odnosno o spoju građevinarstva, arhitekture i muzike? Možete li nam reći odakle potiče interesovanje za ovakav izbor i kako vidite odnos između ove tri profesije?
Rekla bih da se radi o spoju onoga što mi je išlo od najranijeg detinjstva. Arhitektura je bila logičan izbor, jer sam tokom školovanja osvojila dvanaest prvih nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima iz likovne umetnosti i osam godina za redom učestvovala na Dečijem oktobarskom salonu. Što se tiče građevine, moj omiljeni predmet tokom celog školovanja je bila matematika jer je to bio predmet koji sam najbolje shvatala i najlakše mi je “išao”. Moram priznati da sam bila u dilemi između Mašinskog i Građevinskog fakulteta, ali je na moj izbor verovatno uticala činjenica da su arhitektura i građevina kompatibilne. Naravno, bez obzira na bitan umetnički element, Arhitektonski fakultet je tehnički fakultet. Način razmišljanja u tehničkim naukama, gde je primarna matematika, je vrlo sličan načinu razmišljanja u muzici. Tako da moji izbori nisu bili posledica određenog plana, već sam išla za svojim sklonostima, za onim što me je ispunjavalo i to se pokazalo kao dobro.
Potičete iz ugledne porodice pravnika. Kako ste pošli putem muzike i koliko Vam je u tome značila podrška roditelja?
Odrasla sam uz klasičnu muziku, koja se slušala u kući. Srećom, moj otac ima veću radoznalost, voli da čuje i neke nove izvođače, jer, da se našalim, da je bilo do moje majke provela bih detinjstvo slušajući samo Hose Karerasa. Moji roditelji su stvorili jednu veselu, uravnoteženu i vrlo radnu atmosferu, koja je sama po sebi podrška. Mislim da su mi najveću podršku pružili time što su uvek davali ravnopravan značaj i ozbiljnost onome što ja radim i njihovom poslu, čak i kada sam bila malo dete, pa je to bila spontana, neopterećujuća podrška. Advokatski posao mojih roditelja je izuzetno dinamičan, takav je posao da se ne može drugačije raditi nego da se čovekupotpunosti unese u svaku konkretnu situaciju. Advokati dobro razumeju život. Moji roditelji su mi s obzirom na uzrast na primeren način objašnjavali i situacije kroz koje su prolazili u svom poslu, tako da mogu reći da sam od njih naučila šta je život. U tom smislu, jedna od bitnih stvari je da svako ima neki svoj put u životu i da treba da ganađe i prati. Nekad je on isti kao put roditelja, nekad sličan, a nekad potpuno drugačiji.
U klasi ste čuvene operske dive, profesorke Anastasije Holc? Kako opusujete vašu saradnju?
Prvo moram da kažem da se osećam vrlo privilegovano što sam u prilici da učim od profesorke Anastasije Holc. Svakome ko je imao priliku da prisustvuje njenom nastupu je jasno zašto se tako osećam. Ono što mogu da kažem kao njen student je da svoje izvanredne pevačke kvalitete i umeće na jasan, jednostavan i prijemčiv način ume da objasni, prenese na studenta i da to radi nesebično. Naravno, postoji jedan element za koji bih ja rekla da je odlučujući kada je pedagog u pitanju, a to je karakter pedagoga. Pre svega se to odnosi na zrelost, koja nema nikakve veze sa godinama, naprotiv, eto primer je moja profesorka koja je izuzetno mlada osoba. Njena zrelost čini da se ja osećam bezbedno i da imam poverenje u nju. Profesor je taj koji treba da vodi studenta kroz sve aspekte poziva za koji se sprema. Način na koji ona to radi pokazuje da ona voli i pevački i profesorski poziv. Velika je prednost spremati se za neki poziv učeći od nekog ko u tom pozivu iskreno uživa. Mislim da je veoma važno da je pedagog dobar čovek. Profesorka Holc ima veliko razumevanje za druge, empatiju, i to ne samo u odnosu prema meni, nego je mnogo važnije što ja to vidim i u odnosu prema svim drugim ljudima. Ona na pravi način svoje studente uči da budu odgovorni i disciplinovani time što daje lični primer odgovornosti i discipline. Sve to čini da ja njeno znanje, iskustvo i sve što prenosi na mene mogu potpuno bezbrižno i rasterećeno da primam i da maksimalno iskažem svoje kvalitete i sposobnosti u primenjivanju naučenog. Mislim da imam mnogo sreće što imam profesorku koju osećam kao prijatelja, blisku osobu od poverenja, sa kojom mi je zadovoljstvo da provodim i slobodno vreme, jer mi kako rad sa profesorkom, tako i razgovori sa njom daju “vetar u leđa”.
Nakon završenog Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta upisali ste studije solo pevanja na Slobomir P Univerzitetu. Da li ste zadovoljni tom muzičkom institucijom i nastavnim kadrom?
Ja sam imala vremena da razmislim i vrlo sam svesno izabrala Slobomir P Univerzitet, to je bila moja jedina želja i jedino mesto gde sam se prijavila, upravo zbog nastavnog kadra i načina rada. Moj izbor se pokazao pravilnim jer postoji velika fleksibilnost kad je u pitanju pristup prenošenju znanja studentima, uvažavajući njihove individualne razlike, čak i kada se radi o kolektivnom radu, a da se pritom poštuje metodologija rada ispunjavanjem svih njenih zahteva i ostvarivanjem svih njenih ciljeva. Profesori su uvek dostupni, pristupačni i posvećeni. Vlada jedna radna, ali i pre svega zdrava atmosfera. Ono što u današnje vreme nije zanemarljivo, to je da su odnosi profesora i studenata uljudni i da studenti osećaju da ih profesori uvažavaju kao ličnosti. Na Univerzitetu se posebno obraća pažnja na kolektivni duh i nijedan student se ne oseća izolovano, što uvek ima pozitivan efekat i na individualan rad studenata. Što se mene tiče istakla bih moju prijatnu i uspešnu saradnju sa talentovanom pijanistkinjom Sarah Skopljak, sa kojom sam u kategoriji kamerne muzike nastupala na festivalu u Sremskoj Mitrovici, gde smo osvojile prvu nagradu. Želela bih posebno da pomenem nešto što je važno meni kao i drugim studentima solo pevanja, a to su muzički saradnici (korepetitori), prof. Darija Samofalova i prof. Zorka Milivojević. Svakom solo pevaču će biti jasno šta znači kada kažem da na njih mogu u potpunosti da se oslonim.
Možete li nam reći nešto više o repertoaru koji izvodite? Da li biste izdvojili neki
muzički žanr?
Izbor repertoara je uvek problematičan, iz razloga što se vidi da li je to bio pravilan izbor ili ne tek kad počne da se izvodi. Ja, što se tiče izbora repertoara imam puno poverenje u sud moje profesorke Anastasije Holc, jer se više puta do sad za neke stvari koje mi je predložila, a za koje nisam imala utisak da će mi posebno odgovarati, ispostavilo da mi najviše odgovaraju od svega što mi je u repertoaru. Naravno, najbliže i najlagodnije mi je da izvodim dela ruskih kompozitora, ne samo zbog jezika, što mi je uvek prednost, već i zato što mi je ruska kultura bliska, s obzirom da sam završila rusku školu, tako da trenutno u repertoaru imam kompozicije S. Rahmanjinova, А. Власова, N. Rimski-Korsakova… Sa druge strane u repertoaru mi je trenutno i jedna arija iz operete na engleskom jeziku, koju je upravo izabrala moja profesorka, a koju uvek rado izvodim.
Koje Vaše izvođenje i koja nagrada su Vam najdraži do sada?
Drago mi je što ste me to pitali, zato što bih izdvojila upravo nastup na festivalu u Sremskoj Mitrovici, jer sam se na tom festivalu osećala poletno i sigurno, što uvek da poseban kvalitet izvođaču. Sremska Mitrovica je lep, uređen i, prema mom utisku, srećan grad, u koji ću se uvek rado vraćati i sa zadovoljstvom odazvati svakom eventualnom pozivu da nastupam.
Kako vidite svoju predstojeću profesionalnu karijeru?
Rad sa profesorkom Holc i studiranje su pozitivno uticali na mene da oformim, mislim, pravilniji stav u vezi sa ciljevima, u smislu da uživam u procesu postizanja cilja, što čini mi se i jeste smisao svakog posla. Svesna sam stvari koje treba da unapredim, ali nisam nestrpljiva, već usredsređena na svaki poseban segment rada. Taj pristup mi pomaže da sazrim i kao osoba, što je neophodno, verovatno za svaki posao, ali posebno za opersko pevanje. Mislim da je to jedan od najzahtevnijih poslova, jer traži izuzetnu snagu ličnosti, nepokolebljivost, disciplinu, a istovremeno duboku emotivnost i apsolutnu iskrenost, uz stručne kvalitete, koji se podrazumevaju.
Koja je Vaša poruka mladim muzičkim talentima?
Svaki talenat i svaka posebna sposobnost je vrednost, koja obavezuje da se neguje i
gaji. Možda se to naročito odnosi na talenat za muziku, jer je muzika umetnost, koja ponajviše ushićuje ljude i najdirektnije od svih utiče i na svest ljudi. Zato, mislim da bi mladi, koji su talentovani za muziku, trebalo sa pažnjom da se odnose prema svom talentu i da mu se posvete, ali da istovremeno i uživaju u daru koji im je dat.
Šta je za Vas „muzika“?
Mislim da sam taj odgovor dala sasvim slučajno kada sam imala dvanaest godina. Naime, tada sam uporedo pohađala baletsku školu “Lujo Davičo” i osnovnu muzičku školu (odsek violina). Postalo je fizički nemoguće da pohađam obe škole uz redovnu osnovnu školu. Moji roditelji su me pitali koju ću izabrati da nastavim. Ja sam imala veliko i divno društvo devojčica u baletskoj školi i već sam nastupala u “Krcku Oraščiću” na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, što sam i istakla kao razlog da ne napuštam baletsku školu. Moji roditelji su to podržali i rekli da onda to znači da ću napustiti muzičku školu. Ja sam rekla da to ne dolazi u obzir. Na njihovo pitanje zašto, odgovorila sam: “Muzika je moj život”.
