U Srbiji registrovana dva soja virusa gripa: Jači udar krajem januara

U Srbiji je u poslednjoj nedelji novembra registrovano 6.458 slučajeva oboljenja sličnih gripu, dok je u istoj nedelji zabeleženo 19.177 obolevanja od akutnih respiratornih infekcija, podaci su  Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Iz Nacionalne laboratorije za grip u Institutu Torlak potvrđena su dva soja virusa gripa AH1 i B. Lekari u domovima zdravlja kažu da je povećan broj respiratornih infekcija, a da blago raste i broj pacijenata sa simptomima sličnim gripu.

Najveći broj obolelih trenutno je registrovan u uzrastu do četiri godine, a zatim od pet do 14 godina. Gledano teritorijalno najviše respiratornih infekcija ima u Braničevskom, Rasinskom i Jablaničkom okrugu.

U Evropi je procenat pacijenata sa simptomima oboljenja sličnih gripu porastao na 14 odsto, što je za jedan odsto više u poređenju sa prošlom nedeljom. Virusi gripa tipa A i B potvrđeni su u okviru svih sistema nadzora, sa dominacijom podtipa AH3.Treba napomenuti da podtip virusa AH3 daje težu kliničku sliku.

Kako virusa gripa nije bilo prethodnih godina, lekari kažu da se ove sezone može očekivati jači udar. Međutim, ohrabruje dobar odziv građana na vakcinaciju. Iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” za Euronews Srbija su rekli da je do 2. novembra dato 220.065 doza vakcina.

Inače, na vakcinalnim punktovima u domovima zdravlja građani Srbije se mogu vakcinisati trovalentnom i četvorovalentnom vakcinom protiv gripa. Nabavljeno je ukupno 396.000 doza. Od francuskog proizvođača Sanofi Pastera stiglo je 373.360 doza četvorovalentne vakcine i 22.640 doza trovalentne vakcine, čiji je proizvođač Institut Torlak.

 

Sezona gripa počela ranije

To potvrđuju podaci koji stižu iz zemalja koje su na južnoj hemisferi, gde je registrovan veći broj obolelih od gripa ove sezone. U Australiji je sezona gripa počela ranije nego obično, a u toku prvog meseca zabeležena je skoro polovina ukupnog broja slučajeva iz prethodne sezone. Zapaženo je veće obolevanje kod dece, a značajan procenat obolelih je morao biti lečen u bolničkim uslovima.

Prof. Branislav Tiodorović ranije je rekao da vakcina koja se koristi u Srbiji sadrži sve podvarijante virusa koje su trenutno u cirkulaciji u Evropi, pa i podvarijantu A (H3) koja daje težu kliničku sliku.

“Moguće je da ćemo imati manju epidemiju početkom naredne godine, zapravom krajem januara, početkom februara kada se deca vrate u školske klupe nakon zimskog raspusta. Deca su najveći prenosioci gripa, ne zato što oni to žele, već su aktivni, kreću se u školi, van škole, tako lako mogu da zaraze svoje roditelje, bake, deke. Ne očekujem da će biti velika epidemija gripa. Međutim, tu treba uvek biti oprezan, stariji, hronični bolesnici treba da se čuvaju i da ih lekari prate”, naveo je Tiodorović za Euronews Srbija.

Pogramom obavezne imunizacije definisane su kategorije koje mogu da dobiju vakcinu  protiv gripa o trošku države, a to su trudnice, zatim stariji od 65 godina, deca starija od šest meseci ukoliko imaju teška hronična oboljenja, članovi porodice osoba koje zbog svoje bolesti ne smeju da dobiju vakcinu, a jako su ugroženi ukoliko se razbole, zdravstveni radnici kao i svi smešteni i zaposleni u gerontološkim centrima i ustanovama socijalno-zdravstvene zaštite.

 

Vreme neophodno za sticanje imuniteta je dve, tri nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje imuniteta varira između šest i 12 meseci. Iz Batuta navode da vakcine imaju različitu efikasnost prema uzrasnim kategorijama, ali da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika i smanjuje mogućnost komplikacija.

Simptomi gripa su povišena tempertura, bolovi u mišićima, slabost, malaksalost, bolovi u zglobovima, kašalj. Virus traje pet do sedam dana. Kod starijih, hroničnih bolesnika, kod imunokompromitovanih na virusnu infekciju može da se nadoveže bakterijska infekcija, što dovodi do bakterijske upale pluća, a kod dece upala uha i upala sinusa.