Ustaški režim hapsio je prve Mitrovčane baš na Đurđevdan 1941. godine – Spisak žrtava

Nakon što je 10. aprila 1941. proglašena NDH, a nakon što je tri dana kasnije u Sremskoj Mitrovici formirana nova vlast na čijem čelu će se, uz nekolicinu predratnih zakletih ustaša naći i kompletno rukovodstvo predratnog HSS-a (predvođeni advokatom dr Petrom Gvozdićem), počelo se sa formiranjem ustaške organizacije.

Vrlo brzo, grad na Savi dobio je svoj ustaški Tabor i Logor, kao i svoju 16. Ustašku (pripremnu) bojnu. Iz svih javnih službi proteruju se Srbi, zabranjuje se upotreba ćirilice, ukidaju se svi srpski nazivi ulica (Mitrovica dobija ulice i trgove Ante Pavelića, Adolfa Hitlera, Hermana Geringa, Horst Vesela…), Srpska Pravoslvana Crkva postaje najpre „Grko-istočna“, a potom i „Hrvatska pravoslavna crkva“, da bi najposle i sam grad koji se našao u sastavu Velike župe „Vuka“ promenio ime iz „sremske“ u „hrvatsku“ Mitrovicu.

U takvim okolnostima, nove vlasti počele su sa hapšenjima Srba. Prvi su se na meti našli istaknuti nacionalni radnici, članovi nacionalnih jugoslovenskih organizacija, poput Sokola i Jadranske straže, kao i istaknute političke ličnosti, mahom članovi Pašićeve Narodne radikalne stranke, odnosno svih radikalskih organizacija koje su nastajale vremenom, a usled brojnih deoba unutar NRS.

Prvo veće hapšenje sprovedeno je u maju 1941, kada je uhapšeno 28 istaknutih Srba od kojih je najveći deo otposlat za Vinkovce, a odatle za Koprivnicu i Jadovno gde su bili ubijani. Upravo u Vinkovcima, ovi stradalnici po prvi put će se upoznati sa istaknutim Pavelićevim saradnikom i bliskim prijateljem, Viktorom Tomićem koji će ih isleđivati i mučiti, a koji će godinu dana kasnije u Sremu sprovesti veliku akciju u kojoj će smrt naći više od sedam hiljada rodoljuba, mahom Srba.

Ove godine, Sremska Mitrovica i Muzej Srema obeležiće osam decenija od stradanja Srba Srema u leto 1942, stradanja čije je đurđevdansko odvođenje najistaknutijih nacionalnih radnika u Jadovno bilo samo uvertira.

Kao jugoslovenskim i srpski nacionalistima, među uhapšenicima našao se Baćanović, Toše, Naum (rođen u Čortanovcima 1892, gradski činovnik). Naum je bio glumac-amater i bavio se slikarstvom. Iz svoje kuće izveden je petog maja i nekoliko dana kasnije bačen u jednu od jama na Velebitu.

Uhapšen je bio i Bačković Marka, Petar (rođen u Sremskoj Mitrovici, 1904. godine, trgovac). Kao nacionalista, oteran je u Koprivnicu, a odatle za Jadovno, gde je lišen života. U Sremskoj Mitrovici slovio je za izrazog rodoljuba, čemu svedoči i činjenica da je uvek bio spreman da za račun svoje ljubavi prema Jugoslaviji uradi sve što je potrebno.

Sledeći koji se našao na spisku ustaša i postao jedan od prvih mitrovačkih stradalnika bio je i Bizumić, Petra, Lazar (rođen u Neradinu 1894. Srbin, gradski činovnik). U zatvoru je, kao istaknuti rodoljub, tučen i mučen. Sproveden je s grupom sapatnika u Koprivnicu, a odatle u Jadovno, gde je lišen na svirep način života. Pre postavljenja za službenika Gradskog poverenstva, bio je trgovac i kao takav spadao je među one koji su se rado odazivali na svaku rodoljubivu saradnju, a pored toga bio je i brižan starešina svoje porodice.

Advokat Vidić, Mladena, Jevrem dr – Ješa (rođen u Šuljmu 1894. Srbin, advokat i javni beležnik), uhapšen je zbog toga što je bio jedan od osnivača Srpskog kulturnog kluba, vatreni radikal i član mitrovačkog Sokola, borac za jugoslovensku ideju i srpsko nacionalno pravo u Sremu, te se kao takav u više navrata lično zamerio dr Petru Gvozdiću. U jednom mandatu bio je i narodni poslanik NRS.

Dr Jevrem Ješa Vidić

Vorkapić, Petra Milan (rođen u Banovcima, Srez zemunski, 1883. Srbin, gradski blagajnik), bio je takođe uhapšen i ubijen kasnije u Jadovnu, baš kao i Vukašinović, Stanislava, Nedeljko, (rođen u Šašincima, 1902. Srbin, čuvar u Kaznenom zavodu), koji je bio pretnja ustašama zbog svog izrazitog patriotskog raspoloženja. I on je uhapšen petog maja i kasnije ubijen u Jadovnu.

Milan Vorkapić

Odmah u početku, u prvom mesecu okupacije, petog maja 1941. godine uhapšen je od strane ustaške policije i Živanović, Radoslava Sava (rođen u Sremskoj Mitrovici, 1898. Gradski činovnik). Spadao je u onu generaciju mitrovačkih sinova, koji su u ovom razdoblju uvek u svakoj prilici izrazito postupali. U mlađim danima, bio je istaknut kao dobar Soko. Njegove kćeri, Ikonija i Danica, stupile su da svete mučeničko stradanje i smrt svoga oca u NOV. Otišle su kradom u Bosnu, u partizanske redove, tamo se hrabro borile i obadve poginule. Danica je poginula u Trnavi, a Ikonija u Tuzli.

Janković, Nikole, Lazar (rođen u Dobrincima 1904. Srbin, licederski pomoćnik) uhapšen je sedmog maja i kao mlad, preduzetan čovek koji se bavio svinjogojstvom, a pri tome bio i vatreni nacionalista, otpremljen je i ubijen u Jadovnu.

Labaš, Ilije, Stevan (rođen u Sremskoj Mitrovici, 1913, železnički radnik) uhapšen je baš za Đurđevdan od strane specijalne zagrebačke policije koja je tih dana boravila u Mitrovici, oteran u Koprincicu, odatle u Jadovno iz kojeg se nije vratio.

Među ubijenim rodoljubima bio je i Maletić, Đorđa, Svetislav, (rođen u Šidu, 1905, oficir i gradski činovnik). Svetislav je bio aktivan u civilnoj službi. Bio je član Sokola. Kao nacionalista i istaknuti javni radnik, strašno je mučen na svom putu do Jadovna, gde je takođe posle teških muka ubijen. Bio je mnogo voljen u mitrovačkom građanstvu i istaknut kao vatreni rodoljub.

Svetislav Maletić

Morgenštern Petar (rođen u Čalmi, 1897. Jevrejin, trgovac) uhapšen je samo zato što je bio pripadnik jevrejskog naroda. Bio je preduzimljiv i aktivan u brojnim jevrejskim i jugoslovenskim organizacijama.

Petaković Milan (rođen u Grgurevcima, 1891. Srbin, trgovac), još jedna je žrtva Jadovna. Bio je spretan i preduzatan, pa je u godinama pred rat uspeo da se od šegrta razvije u trgovca, sa vlastitom radnjom. U Prvom svetskom ratu bio je dobrovoljac i kao takav smatran je za rodoljuba, kakvog ustaše nisu mogle gledati. Za narodne potrebe, bio je darežljiv, uvek gotovo da ih prema svojim sredstvima i mogućnostima zadovolji.

I mada nije stigao sa transportom do Jadovna, ka kome je bio upućen, i stražar Kaznenog zavoda Popović Dušan (rođen u Uzveću, 1905) može se sa punim pravom smatrati žrtvom ovog logora. Naime, kao nacionalista koji je imao izrazito negativan stav prema ustašama, Popović je uhapšen početkom maja 1941. Sa grupom rodoljuba upućen je ka Koprivnici. Optužen da je u zatvoru bio loše raspoložen prema zatočenim ustašama, a posebno prema ustaškom prvaku Stipi Javoru, teško je zlostavljan najpre u Mitrovici, a potom u Vinkovcima. Nemogavši da podnese naneti bol, obesio se u vagonu, na putu za Koprivnicu.

Dušan Popović

Učitelj, nacionalni radnik, Soko, Rašić, Dane, Dimitrije (rođen u Okučanima, 1888, školski nadzornik) još jedna je mitrovačka žrtva Jadovna. Svršio je rodoljubivu Učiteljsku školu u Pakracu. Bio je učitelj u Kostajnici i Sremskoj Mitrovici i aktivni Soko tokom života. Položio je ispit za nastavnika Građanskih škola i kao takav služio je u Staroj Palanci, a posle toga kao školski nadzornik u Bačkoj Topoli, Novoj Gradiški i naposletku u Mitrovici, gde ga je ustaški teror zahvatio. Bio je veliki nacionalista na liniji bratstva i jedinstva. Izdavao je list za omladinu „Sokolski glasnik“. Za vreme Prvog svetskog rata, bio je interniran u Aradu kao učitelj mitrovački, ali se vratio živ i zdrav, dočim je ovog drugog svetskog rata izgubio svoj život za časti slavu svoje ljubljene Jugoslavije, koju je mnogo i neizmerno voleo i ljubio.

Dimitrije Rašić

Škrgić Milan (student i novinar), još jedna je žrtva Jadovna. Bio je sin siromašnog malog finansijskog službenika. Mučno je prolazio kroz svoj mladi život. Maturirao je u Sremskoj Mitrovici i posle mature upisao se na Filozofski fakultet u Beogradu. Kao student bavio se novinarstvom. Bio je dopisnik i saradnik „Politike“ i „Pravde“, a u Mitrovici je imao svoj nedeljni list „Srem“.

Milan Škrgić, urednik predratnog lista “Srem” iz Sremske Mitrovice

Kao urednik lista „Srem“, osuđivao je rad doktora Gvozdića i kao političara, a i kao advokata. Po okupaciji odmah onog dana bio je žrtva osvete dr Gvozdića. Odmah ga je dao uhapsiti. Sud ga je bio pustio, ali je po tom opet bio uhapšen, pa i toga puta bio je pušten, te čim je izašao i iz toga zatvora, pre namere da se skloni i po treći put je uhapšen 5. maja 1941. U zatvoru bio je strahovito mrcvaren i pretučen, da je jedva mogao da hoda. Oteran je u Koprivnicu, a odande u Jadovno, gde je ubijen i bačen u provaliju.

Stevo Lapčević, Muzej Srema