U subotu, 23. septembra, u crkvu Svetog Arhangela Gavrila u Laćarku, biće prenet deo moštiju Svetog Varnave Hvostanskoga, uz blagoslov episkopa sremskog Vasilija.
Episkop Varnava Nastić rođen je 31. januara 1914. godine u Geri, Indijana (Sjedinjene Američke Države). U Americi je živeo do svoje osme godine kada je, po završetku drugog razreda osnovne škole, zajedno sa roditeljima došao u Sarajevo gde je nastavio svoje školovanje i, sa odličnim uspehom, završio osnovnu školu i gimnaziju sa višim tečajnim ispitom. Zatim je, zajedno sa ocem, otišao u Ohrid kod Vladike Nikolaja (Velimirovića) da zatraži blagoslov za upis na Bogoslovski fakultet u Beogradu.
Inače, otac Episkopa Varnave, Atanasije je, po svedočenju Vladike Nikolaja, aktivno učestvovao u srpskom verskom bogomoljačkom pokretu i materijalno podržavao putovanja njihovih propovednika. Posle kraćeg razgovora i dobijenog blagoslova, Atanasije je upoznao episkopa Nikolaja i sa sinovljevom željom da postane monah. Vladika se ovome obradovao i rekao: – Za sada neka ide i studira, a ja ću se moliti Gospodu da mu ispuni i drugu želju. Tako se Vojislav upisao na Bogoslovski fakultet Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu, sa željom da svoj život celokupnom svojom ličnošću posveti Bogu.
Mladog Vojislava bogatstvo nije privuklo, niti ga je zarobilo, već se, poput velikih duhovnika i svetitelja, odrekao svega i otišao u manastir Mileševu, gde se 1940. godine zamonašio dobivši ime Varnava, ime Svetog apostola Varnave, ali i ime patrijarha srpskog Varnave (Rosića), koga je veoma cenio i poštovao.
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve je na svom prvom posleratnom zasedanju, 20. maja 1947. godine protosinđela Varnavu, izabrao za vikarnog episkopa hvostanskog.
Smerno je nosio svoj krst petogodišnjeg robovanja u komunističkim kazamatima Sarajeva, Stoca, Zenice i Sremske Mitrovice, a potom i još dvanaest godina u kućnom pritvoru u manastirima Vavedenje, Gomionica, Krušedol i Beočin. Uvek se u svojim stradanjima borio da ljubavlju i smirenjem pobedi zlo i one koji su tom zlu tako predano i verno služili. A pobeđivao je, jer je, po rečima protosinđela dr Stefana Čakića, bio jedna izuzetna ličnost, jedna nesalomljiva energija, jedan beskompromisan borac za istinu i pravdu, jedan vatreni rodoljub, jedan sveti arhipastir Crkve Hristove, jedna neugasiva zvezda vodilja naraštajima koji dolaze, jedan skoro nedostižan primer dobrote, čestitosti i poštenja.
Po izlasku iz sremsko-mitrovačkog zatvora episkop Varnava je upućen u Sarajevo, zatim u Beograd, gde je jedno kraće vreme boravio u manastiru Vavedenju i u Patrijaršiji odakle ga je Državni sekretarijat za unutrašnje poslove FNRJ premestio u manastir Gomionicu, Eparhija banjalučka,zatim u manastire Krušedol i Beočin.
Sumnjiva smrt
Po svedočenju strica episkopa Varnave, oni su u četvrtak, 12. novembra 1964. godine, pre podne, išli njegovim automobilom, kod zubara gde mu se u povratku Episkop požalio da ga probija neki znoj. Stigli su u manastir i on se sve više žalio da mu je hladno, naročito nogama. Nakon nekoliko trenutaka patnje i bola on se iznenada u pedesetoj godini života upokojio.
Upokojio se 12. novembra 1964. godine pod sumnjivim okolnostima u manastiru Beočin.
Proglašen je za Svetitelja 2004. godine.
Časne i netruležne mošti Svetoga Varnave izvađene su iz zemlje 2022. godine i položene u manastirsku crkvu u Beočinu.
Osnivanjem Svetosavske Omladinske Zajednice u Laćarku krsna slava,patron i zaštitnik omladine Laćaračke postaje Sveti Varnava Hvostanski.
Blagoslovom episkopa sremskog Gospodina Vasilija narod sela Laćarka biće duhovno obradovan dolaskom časnih,netruležnih i čudotvornih moštiju Svetoga Varnave Hvostanskoga.
