Na današnji dan, 27. agusta 1942. godine, oko 21 sat, započelo je hapšenje šidskih Srba u krvavoj akciji pod rukovodstvom ustaše Viktora Tomića. Hapšenje je trajalo celu noć do ranih jutarnjih časova (akademski slikar Sava Šumanović je uhapšen u 6 sati ujutro 28.8.). Hapšeni su starci od skoro 90 godina, muškarci, žene, omladina, deca. Nije poznat tačan broj uhapšenih ali se računa nešto preko 150. Svi su dovedeni u zgradu tadašnjeg Sreskog načelstva (deo opštinske zgrade u današnjoj Karađorđevoj ulici). Uhapšeni su celu noć isleđivani, maltretirani i mučeni. Možda najtragičnije ličnosti su Vidosava Vida Ilić i njena maloletna ćerkica. Vida je oko 2 č noću odvedena na isleđivanje i nakon žestokog mučenja u trajanju od 45 minuta (ustaše su joj čak skakale na stomak sa stola(!)) vraćena u zatvor gde je ubrzo umrla u ćerkinom naručju. Ujutro oko 9 č svi uhapšeni koji nisu pušteni kući u toku noći, izvedeni su na opštinsko dvorište. Prema svedočenju jedne Šiđanke, svi muškarci su imali vezane ruke na leđima i izmrcvareni ležali na zemlji. Žene koje nisu umrle pri isleđivanju i uhapšena deca pušteni su kući u periodu 10-11 č. Pre toga su svedočili poslednjem iživljavanju ustaša kada su naterali sve izmučene muškarce da urade čučanj iako su bili izlomljenih nogu i ruku. Nešto kasnije autobusima iz Zagreba uhapšeni muškarci, njih 122, sprovedeni su do železničke stanice u Šidu a potom teretnim vagonima odveženi u Sremsku Mitrovicu. Pojedini Šiđani su preminuli u vozu na putu do Mitrovice. Preživeli su smešteni u objekte sremskomitrovačke kaznione gde su mučeni naredna 2 dana. Neki Šiđani nisu mogli da izdrže mučenje i izvršili su samubistvo u kaznioni prerezajući sebi vene. Noću 29. na 30. avgust veći deo uhapšenih Šiđana je streljan na sremskomitrovačkom srpskom pravoslavnom groblju. Samo je jedna osoba pokušala da pobegne i uspela da se spasi streljanja, bio je to Stevan Marjan. Manji deo uhapšenih Šiđana je streljan 3. septembra o čemu je objavljen oglas. Od ubijenih je bilo 120 Srba i 1 Jevrejin. Verujem da se 7000 probranih mučenih i ubijenih civila oba pola i različite starosti svakako može okarakterisati kao genocid.
Izvod iz zapisnika sa ekshumacije posmrtnih ostataka ubijenih Šiđana:
“U raki broj 9 nađeno je ne 26 leševa kako se pretpostavljalo nego 33. (…) U ovoj raki nađeni leševi također su pronađeni bosi i skinuti do gaća, mnogi su imali ruke na leđima vezane žicom. Nisu bili u raki poslagani, nego ispreturani, neki na leđa, neki potrbuške, neki postrance, nekom su noge ili ruke i glava bili ispod drugih leševa, što komisija tumači time da nisu pri ubijanju bili odmah mrtvi, nego su se sa rukama i nogama izvlačili dok bi nove žrtve u raku padale i bivale ubijane. U raki broj 9 kad se došlo do leševa u dubini od 120 cm sipod zemljine površine,nađen je prvo jedan veliki kamen težak 20 kg a ispod njega glava sa lešom tako da je glavatim kamenom bila razmrskana. Komisija tumači da ubicama nije bilo dosta što su žrtve namučenički način poubijane nego su ovaj gornji leš hteli na jedan divljački način da izmrcvareili dotuku.
U toj raci rodbina je prepoznala i to:
(…)
– Kata Tetek svog muža Simu Teteka 45 g. starog iz Šida,
– Angelina Klajn svog muža Josifa Klajna trgovca iz Šida, svi po gaćama i dimenzijama tela.
(…)
Svi leševi iz ove rake smešteni su u raki broj 14 u zapadni red. Svi na leđa okrenuti poobičaju licem prema ishodu sunca. Jedino je leš Josifa Klajna po želji supruge mu Angeline sahranjen u istoj raki br. 9 gde je i nađen, te mu je zabodena krstača čelo glave, jer supruga ima nameru da ga prenese u Šid, čim nabavi metalni sanduk i svrši druge predradnje.
(…)
U grobnici broj 8 iako je mala prema ostalim dimenzijama u dubini ispod 120 cm nađeni su leševi i to u broju njih 141 u toj grobnici, kao i u dosadanjima, žrtve su bile pri ubijanju izute i skinute do gaća, retko je još po neki imao na sebi nešto rublja i odela. I kod ovih žrtava se moglo opaziti ubijanje streljanjem u potiljak, ali je bilo mnogo zaklanih iizbodenih. Leševi su i tu bili bez reda ispreturani i nađeni u raznim položajima. Istrula i raspadnuta. Kod vađenja se često delovi tela nisu mogli zajedno održati tim pre, što su delovi tela bili pokriveni drugim leševima i izmešani. Mnoge gaće i mnoga rublja ili odela na leševima nađeni su u nekoj crvenkastoj boji osobito u blizini leševa, koji su bili u vrat zaklaniili u srca ubadani.
U toj grobnici broj 8 prepoznati su i to:
– Steva Jovanović iz Šida cipelar, koga je prepoznala jedna drugarica,
– apotekar Jova Mirković iz Šida. Ovaj potonji je prepoznat odovih prisutnih lica iz Šida i to po svojoj vanrednoj krupnoj i ugojenoj fizičkoj strukturi takoda su bili retki ljudi takove fizičke strukture. Govorilo se da je za života bio preko 120 kg težak i ako nije bio preterano debeo. Njegov leš je nađen sa rukama vezanim žicom na leđima i na levo zakrenute glave.
U raki broj 7 leševi su nađeni u sličnoj dubini i u stanju, kao i u prethodnim rakama. Ispreturani, zamršeni, skinuti sve do gaća, bosi. Pada u oči da se već na prvi pogled moglo ustanoviti da ima mnogo zaklanih (prorezanih grkljana) preko 20 i izbodenih u druge delove tela, naročito u prsa i leđa. Tumači se da su u toj raci sudelovali i koljači.
U toj raci prepoznati su po članovima svojih porodica u to:
– Borivoj Terzić trgovac iz Šida, na kome je nađeno više uboda po rukama, nogama,leđima a najveći ubod u slabinu.
– Đura Šarac iz Šida, star 32 g, prepoznat po gaćama i zubima, isti je zaklan i ima ubodu leđa.
– Gojko Debeljački, trg. iz Šida, star 28 g, na njemu su nađene žicom pozadi vezaneruke.
– Dušan Šijakov 18 g. iz Šida, poznat po gaćama, ruke vezane.
– Kolarić Bogdan 38 g. iz Šida, leš očuvan, zaklan.
– Sima Ristić iz Šida, 50 g, kafedžija, prepoznat po zubima.
Svi prisutni rođaci iz Šida složno izjavljuju da su tada pohapšeni doterani u Mitrovicu, doterana lica iz Šida su bili probrani, može se reći prvi, najlepši, najsposobniji, najviđeniji i najimućniji ljudi. Ova tvrdnja ukazuje se verovatnom, jer su već neki ljudi koji su prve noći streljanja bili uposleni na groblju videli da su na rake za streljanje prevodili sve neke krupne, ugojene, pune ljude, kratkim gaćicama letnjim. (…)
U raki broj 7 nađeno je takođe ukupno 141 leš. U raki broj 6 koja se otkopavala 25. i 26. maja nađeno je ukupno 280 lepeva. U toj raki nađeni su lepevi u sličnom stanju kao i u prethodnima, skinuti do gaća,bosi, ispreturani bez reda, istruli i znatno raspadnuti, naročito gornji i donji sloj, dočim susrednji ipak nešto bolje očuvani. Voda je nađena odmah ispod 120 cm ispod zemljine površine, pa si leševi bili mokri ikaljavi, zamazani i zato teže prepoznavani. Na mnogim leševima nađene su ruke vezane pozadi žicom. Dosta ih je nađeno zaklanih, isečenih i izbodenih, a najviše sa rupom u zatiljku ili glava u opšte. U toj raki prepoznati su sledeći:
(…)
– Joca Žakula, žandar 42 g. iz Šida po supruzi Bosiljki
– Stevan Nešković, trgovac, 33 g. iz Šida po supruzi Vidi Nešković i to prepoznat pogaćicama i kosi. I ova potonja dvojica su sahranjena zapravo pokopana u zajedničkoj grobnici br 14.”
