Danas na Spomen groblju u Sremskoj Mitrovici obeležena je 79. godišnjica stradanja sremskih rodoljuba u Drugom svetskom ratu
Liturgiju i parastos žrtvama služio je Savo Rakita protojerej stavrofor uz sasluženje sveštenika i nakon toga se obratio okupljenom narodu podsetivši se velikog staradanja koje se odigralo pored Starog pravoslavnog groblja gde je kasnije podignut Memorijalni kompleks Spomen-groblje.
U ime Grada Sremska Mitrovica vence su položili Svetlana Milovanović gradonačelnica i Zoran Miščević zamenik načelnika Gradske uprave za obrazovanje, kulturu i sport i Ljubiša Šulaja direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture i odali počast tragično stradalim žrtvama.
Gradonačelnica Milovanović rekla je u svom obraćanju prisutnima: „Skoro 8.000 ljudi iz Srema svih vera i nacija dovođeno je na mitrovačko pravoslavno groblje i mučki i kukavički zbrisano sa lica zemlje. Zločinačka ekspedicija je hapsila ono najlepše, najsnažnije i najbolje što je sremska ravnica dala, bio je među njima i veliki Sava Šumanović koji je svakim protezom svoje kičice živeo svoju ravnicu, bio je Sava, a kosti su mu i danas pod ovim humkama. 8.000 nije broj 8.000 su imena i prezimena, sinovi i kćeri, nečiji roditelji, nijedan zločin je kolektivni akt on je počinjen u ime i za račun pojedinca. Drugi svetski rat je najtamniji sat istorije, kada dođu zla vremena samo se jedno ime zna – zločin, a samo se jedno ime želi – sloboda, koju mi danas treba da čuvamo. Danas ovde imamo lepo uređen spomen-park po kome možemo da se prošetamo ali za stanimo povremeno pored epitafa napisanog i Čosićevog pera, setimo se palih i razmislimo kako negde u svetu uvek traju ratovi i da je sloboda privilegija koji su naši preci skupo platili. Slava im i večnost.”
Stevo Lapčević kustos Muzeja Srema podsetio je na istorijske događaje: ,,Autobuse kojima su ljudi sprovođeni iz kaznione u Sremskoj Mitrovici poklonila je Viktoru Tomiću zagrebačka opština, što ukazuje na to da je ono što je ovde činjeno, bilo planirano, da je ovo smišljen genocid, a ne nekakav slučajan incident tzv. divljih ustaša. Ono što se ovde dešavalo od 1941. do 1944. i do 1945. godine, po priznanju onih koji se ovde vršili vlast tokom tog perioda, nastavak je onoga što je prestalo 1918. godine. To je bio nastavak rata u kome su oni kojima je srpska vojska donela slobodu želeli da se svete za tu slobodu. Kada smo u aprilu ove godine postavljali spomen-krst vojnicima Kraljevine Jugoslavije nedaleko odavde, koji su poginuli braneći Sremsku Mitrovicu u Aprilskom ratu, na poleđini tog krsta stavili smo stihove Jovana Udickog koji se odnose na vojnike Timočke divizije, mislim da ti stihovi najbolje svedoče o tome da se ovde radi u kontinuitetu i da parastos kome smo juče prisustvovali na Legetu i ovaj ovde čine jednu celinu. Međutim, to nije parastos poginulima, to je priča o živima, to je priča o ljubavi i priča o žrtvi koju ovaj narod očigledno mora da podnese, ukoliko želi da osvoji i sačuva svoju slobodu, a kad je već tako, uz sećanje na one koji su ovde postradali čuvajući svoje ime i svoju slobodu želim vam da i sutra svesno damo sve što se od nas traži da mi sačuvali slobodu koju danas imamo.”
Vence su na spomenik stradalima položili predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije i SPS.
Posle parastosa održan je i prigodan kulturno-umetnički program.
