Galerija slika „Sava Šumanović“ – Rodna kuća Save Šumanovića -Spomen-kuća Save Šumanovića: tri objekta / tri konteksta koja uglavnom svi mešaju (na žalost i Šiđani).
Kada je Jula Šumanovićka, u tom momentu verovatno najveća posednica u Šidu, sklopila svoje oči, obelodanjena je njena poslednja volja. Među stotinama jutara zemlje, nekoliko kuća i vodenica, najmlađem tada već prerano preminulom sinu Joakimu (Aci) ostavila je kuću nedaleko od pravoslavne crkve „sa tamo ležećom građom i cigljom“.
Porodica je adaptirala kuću i nju se uselila Acina mlada udovica Hristina sa troje male dece: Svetislavom, Milutinom i Jelenom. Nekoliko godina kasnije umrla je i Hristina. Siročići su odrasli: Svetislav je otišao na školovanje u Beč i Grac a potom se nastanio u Zagrebu, Jelena se udala za dr. Dragutina Grčića iz Šida, a Milutin je otišao na školovanje na Kraljevsko gospodarsko šumarsko učilište u Križevcima.
Nakon završenog školovanja Milutin se sa službom preselio u Rajevo Selo, a potom u Vinkovce gde je postao upravnik šumarije. Bilo kako bilo, roditeljska kuća je pripala Milutinu i on ju je izdao za potrebe Kraljevskog kotarskog suda. Sud će ostati u ovom objektu sve do 1951/1952. g. kada je Milutinova udovica Persida kuću i sinovljeve slike poklonila gradu za osnivanje Galerije slika „Sava Šumanović“, koja se i danas nalazi u tom objektu.
Po stupanju na funkciju upravnika šumarije u Vinkovcima, Milutin se nastanio u kući koja je pripadala imovnoj opštini (šumskom gazdinstvu), a nalazi se u ulici Kralja Zvonimira 26. U tu kuću je po venčanju doveo svoju mladu suprugu Persidu Tubićevu i tu im se dve godine kasnije rodio sin Sava, 10. januara po starom, a 22. januara 1896. g. po novom kalendaru.
Kuća je ostala u vlasništvu Šumskog gazdinstva do početka 1990-tih godina kada je privatizovana i kada je sa nje skinuta spomen-ploča „Rodna kuća Save Šumanovića“.
Porodica je živela u toj kući u Vinkovcima do 1900. g. kada se Milutin prevremeno penzionisano i vratio u Šid. Budući da su porodičnu kuću izdali za sud, a ne želeći da prekidaju najam, porodici je zet dr. Dragutin Grčić ustupio na korišćenje jednu od svojih kuća, inače bivšu pivaru sa suvačom.
U toj kući je Sava Šumanović proveo ranu mladost i poslednje godine života, i iz te kuće je 28. avgusta 1942. godine odveden na stratište.
Iako je porodica Šumanović živela u toj kući četiri decenije, ona je ostala u vlasništvu dr. Grčića. Verovatno obavešten o nadolazećoj krvavoj ustaškoj akciji, 24. avgusta 1942. g. ovaj ostareli šidski veleposednik i javni beležnik zapisao je u svom testamentu: „… Savi Šumanoviću sinu pokojnog Milutina Šumanovića, ostavljam doživotno, do njegove smrti pravo služnosti uživanja, plodoužitak, u smislu 509. O.G.Z. mojih nekretnina, koje on sada u najmu ima nazvani pivara, sve do potoka …“
Na žalost, tri dana kasnije i dr. Dragutin Grčić i Sava Šumanović biće odvedeni od strane ustaša i potom zajedno ubijeni u Sremskoj Mitrovici.
U kući je ostala ostarela Persida Šumanović koja je tu i preminula 1968. g.
Budući da je naslednik kuće Sava Šumanović nastradao u ratu, poslednja volja dr. Grčića nije mogla biti ispoštovana i kuću su nasledili Grčićevi sestrići iz Sremske Mitrovice.
Od njih je Opština Šid kasnije otkupila kuću i nakon smrti Perside Šumanović pretvorila je u Spomen-kuću Save Šumanovića.
Autor: Radovan Sremac
