Komemorativnim skupom obeležena je osamdeseta godišnjica stradanja Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu, u Zasavici II. U znak sećanja na nevino stradale položeni su venci i cveće na Spomen-obeležje.
Godišnjica masovnog stradanja Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu, obeležena je komemoracijom na spomen obeležju u Zasavici II, na mestu gde se dogodio zločin. Vence i cveće u znak sećanja na nevine žrtve položili su Svetlana Milovanović, gradonačelnica Grada Sremska Mitrovica, Zoran Miščević, zamenik načelnika Gradske uprave za kulturu i sport, predstavnici Grada Šapca, ambasador Austrije u Republici Srbiji gospodin Nikolaus Luteroti, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Mesne zajednice „Zasavica II” i Osnovne škole „Dobrosav Radosavljević Narod”.
Komemorativnim skupom obeleženo je 80. godina streljanja 1057 Jevreja i više od 90 Roma koje su Nemci, polovinom oktobra 1941. godine, na njivi Lazara Ljubičića, u Zasavici, kraj Save, streljali. Posle tog zločina, Ljubičić nikad više nije obrađivao tu njivu, već je na tom mestu zasadio jasenovu šumu.
Svetlana Milovanović, gradonačelnica rekla je u svom obraćanju da je Drugi svetski rat, najtamniji čas istorije, otkrio sva zla ovog sveta: „Kao da je svako zlo ostalo zapisano na ovom polju, koje je nekoć rađalo žito, a danas odiše sećanjem. Nije ovde nastaradala grupa ljudi, ovde je imenom i prezimenom nastradalo hiljadu pedeset sedam Jevreja i više od devedeset Roma. Koja je to ideja tako velika da daje neko za pravo da drugom uzme ono što je prirodom dato, a na prvom mestu prirodom je dat život. Zato je na nama da se sećamo palih, da se poklonimo njihovim senima i da gradimo mostove prijateljstva, partnerstva, bratstva. Istorija nam služi da iz nje učimo, da se njom ponosimo, da se postupaka iz istorije i plašimo, pa i postidimo i da ne dozvolimo da se nedelo čini u naše ime. Istorija zato služi, ali istoriju treba ostaviti tamo gde je na vremenskoj liniji zapisana. Na toj istoj liniji mi smo ispred istorije, mi koračimo napred i mi stvaramo budućnost. Mi, građani Republike Srbije smo ne tako davno ponovo osetili gorak ukus ratnih zbivanja. Zato danas naša Vlada vodi dobrosusedsku, mirnodobsku i partnersku politiku mira i stabilnosti, a mi joj se kao lokalna samouprava pridružujemo. Evo nas, osamdeset godina kasnije na polju koje je nekoć rađalo žito, a danas rađa sećanje i podsetnik da otvorenost, dogovor, budućnost i pružena ruka nemaju alternativu. Evo nas, osamdeset godina kasnije da se poklonimo senima palih. I za osamdeset godina neke buduće generacije treba da im se poklone i da iz istorije svi zajedno izvučemo pouku i vučemo je ispred nas.”
Grad Sremska Mitrovica neguje kulturu sećanja na stradale. Cilj ovakvih pomena jeste da se skrene pažnja, da se opomenemo na zločine koji su se dogodili u Drugom svetskom ratu, kako ne bismo dozvolili da se takvi zločini ikada više ponove.
Kako je rekao Zoran Miščević zamenik načelnika Gradske uprave za kulturu i sport: „Osamdeset godina od nemilog događaja koji se desio ovde, na prostorima Severne Mačve, mi obnavljamo jedan vid sećanja, jer sećanje je neka vrsta nade i uopšte kad se čovek vrati retroaktivno tih 80 godina unazad, u glavi se sklopi neka slika i prosto se bojim da reči i rečenice, sklopovi koje ovom prilikom izgovaram neće dočarati pravo osećanje, moje, i osećanja tih ljudi koji su se dogodili. Ovo je upravo i hipoteka prošlosti, i neki zalog budućnosti za generacije koje dolaze da se ovakve stvari više u istoriji, dok postoje ljudi, u istoriji čovečanstva, ne mogu ponoviti. Koristim se prilikom da se zahvalim austrijskom ambasadoru, da se zahvalim predstavnicima jevrejske i romske zajednice i svim građanima koji su došli ovde da odaju počast nevinim, postradalim žrtvama, priznanje i sećanje na neka prošla ne baš prijatna vremena ali moramo ih se sećati, ne smemo ih zaboraviti.”
Memorijalna kultura sećanja i istorija Jevreja na ovim prostorima oblast su kojom se bavi Davor Salom predstavnik Jevrejske opštine Beograd. Na ovom mestu, 1941. godine streljano je više od 1 000 ljudi, mahom Jevreja koji su bežali iz svojih domova iz Austrije, Čehoslovačke, Poljske gde je rat već počeo da bukti još od 1939. godine, u istoriji su poznati kao Kladovski transport. Oni su našli privremeno utočište u Šapcu, odakle su, dve godine kasnije, kad je rat došao i u Srbiju, zajedno sa meštanima tog grada i okolnih sela uglavnom Romima, dovedeni i streljani.
„Na današnji dan, pre 80 godina na ovom mestu gde se mi nalazimo su mučki ubijeni Jevreji iz Austrije, iz Kladovskog transporta iz Šapca i Romi iz Šapca. Kultura sećanja nam nalaže, a to je i negde rečeno, koliko se sećam Filip David je negde napisao da je zaboraviti lako, a pamtiti i sećati se, jako teško. Naša je dužnost da pamtimo i da se sećamo i edukujemo, da ne zaboravimo ono što se desilo ne samo ovde, već i na drugim mestima, pominje se Sajmište, Jasenovac, spominju se razni drugi logori, mesta i stratišta i te žrtve koje su bile pre 80 godina. Rođen sam 1949. godine, moji su svi stradali u Jasenovcu i moja je dužnost da o tome učim, pamtim i da prenosim na generacije koje su ispred nas, to je naš zavet”, rekao je Davor Salom.
Pomeni na nevine žrtve i nečovečne zločine važni su jer se na osnovu njih gradi identitet nacije i kolektiva, kao i celog čovečanstva, rečeno je na komemoraciji, da se nikad ne zaboravi, da uvek pamtimo, da se uvek sećamo i da uvek obeležavamo ove događaje, kako se nikad ne bi ponovili.
Održani su verski obredi, glavni rabin Srbije, Isak Asiel služio je kadiš za jevrejske žrtve.
Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je pomen za srpske i romske žrtve. Bitno je pamtiti šta se dešavalo u prošlosti jer čovek koji ne pamti prošlost, teško se snalazi u sadašnjosti, a pitanje je kakva mu je budućnost.
Medijski sadržaji realizovani su u okviru projekta “Prozor u kulturni život nacionalnih manjina u gradu” koji sufinansira Grad Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
