Uručenjem Plakete Saveza Srpski Soko Jovanu Udickom (posthumno) koju je primila Ankica Udicki i Parastosom na Pravoslavnom groblju u Sremskoj Mitrovici, danas je obeleženo sedam decenija od upokojenja ovog istaknutog nacionalnog i kulturnog radnika, sokolskog vaspitača i zamenika Starešine mitrovačkog Sokolskog društva, učitelja i prosvetnog nadzornika.
Parastos je služio jerej Miljan Lapčević, a u programu su učestvovali Aleksandar Krstajić koji je čitao stihove Predraga i Jovana Udickog, te Vladislava Petkovića-Disa, kao i hor Društva srpsko-grčkog prijateljstva „Irida“ koji je pevao sokolsku himnu „Sokoli smo“, čiji je autor Jovan Udicki, kao i pesmu „Tamo daleko“. Organizator je bio Savez Srpski Soko koji deluje pod patronatom Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, a kako je tom prilikom istakao član Srpskog Sokola Stevo Lapčević, svojim životom, Jovan Udicki posvedočio je neizmernu ljubav prema svojim duhovnim i krvnim srodnicima, svom gradu i državi.
– Među govornicima koji su pre sedam decenija, na istom ovom mestu držali nekrolog bio je i profesor i Jovanov kolega Mirko Šijački koji je tom prilikom istakao da je naš čika-Joca ispisao „nasvetlije stranice kulturnog razvitka“ Sremske Mitrovice, da je svoj život u potpunosti posvetio „svome rodu, omladini i našim najmlađima“. U potpunosti posvećen stvaranju novog, boljeg života, rekao je tada Šijački, Udicki se ni u svojim poznim godinama nije povukao, pa je aktivno pomagao posleratni oporavak svog naroda, što mu i priliči kao „saučesniku golgote našega ropstva“. Nikad umoran, nikad prepušten dokolici, do poslednjeg daha sebe je, kako to samo sokoli umeju, stavio na raspolaganje svojoj zajednici, svom jatu. Šijački je naročito hvalio njegov književni rad koji je sav bio u znaku rodoljublja, plemenitosti, humanosti i jačanju moralne snage i čistoće jugoslovenskog naroda. Zbog toga, iako je fizički napustio svoj grad, njegova dela, rekao je tom prilikom čika-Jocin drug, ostaće kao svetionik, kao putokaz za nove mitrovačke generacije koje stupaju na stazu života, rekao je Lapčević tom prilikom.
Obraćajući se okupljenima, Lapčević je istakao da je možda najlepšu lekicju Udicki održao u poruci koju je na samrti ostavio svojoj supruzi Julki „moleći je da ne pati zbog njegovog odlaska: ‘Mirno podnosim smrt, jer ostaje iza mene ljubav matere prema deci i dece prema materi kao i ljubav među decom, na osnovu koje će se sve lepo urediti iza mene. Nek vam bude sretno i dugovečno’.“
– Ovom porukom, Jovan Udicki, učitelj i soko, naš kikindski Mitrovčanin koji je svoj život poklonio Sremskoj Mitrovici, održao je svoje možda i najveće predavanje učeći nas da nikada, pa ni u najtežem, samrtnom času nemamo pravo da lamentiramo nad sobom, već da i tada, predajući se večnosti, budemo deo zajednice ljubavi koja može nastati tek pošto lišimo sebe svake želje da potčinimo druge sopstvenim potrebama. ‘Biti celine deo i potčiniti se njoj ceo’, poruka koju je ne jednom izrekao Jovan Udicki. Danas ona odzvanja jednako snažno i jednako nam je potrebna kao i u danima kada je ostavljajući sebe po strani, Udicki činio sve da izgradi novog čoveka i na njemu etičku zajednicu budućnosti, rekao je Lapčević.
U ime Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića parastosu je prisustvovao Predrag Medenica, predsednik Izvršnog odbora Udruženja „Kraljevina Srbija“, a plaketu posthumno dodeljenu Jovanu Udickom za zasluge na polju ostvarenja sokolskih ideja, Ankici Udicki je u ime Starešine Srpskog Sokola Jevđe Jevđevića uručio Stevo Lapčević.
U narednom periodu, u Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici planira se i otvaranje izložbe posvećene Jovanu Udickom i mitrovačkim Sokolima, kao i publikovanje monografije „Jovan Udicki u političkoj i društvenoj istoriji Sremske Mitrovice 1905-1951“. Takođe, Savez Srpski Soko će u decembru obeležiti i godišnjicu smrti dr Lazara Rašovića, advokata, još jednog istaknutog nacionalnog radnika, vežbača i člana uprave Srpskog Sokola u Zagrebu i Sremskoj Mitrovici.
