Miroslav Mika Antić rođen je na današnji dan (14. marta) 1932. godine, u Mokrinu.
U književnosti se prvi put pojavio sa šesnaest godina, objavivši pesmu „Majka“ u časopisu „Mladost“. Uskoro objavljuje prvu zbirku pesama “Ispričano za proleća” čiji je recenzent bio Oskar Davičo. Nakon toga usledile su zbirke “Roždestvo tvoje”, “Psovke nežnosti”, “Koncert za 1001 bubanj”, “Plavi čuperak”, “Mit o ptici”, “Savršenstvo vatre”…
Pisao je i prozu – romane “Stepenice straha” i “Sveti vetar”, kao i dramske tekstove. Bavio se i novinarstvom, slikarstvom i filmom i živeo boemskim životom.
Umro je 1986. godine posle duže bolesti. Poslednju želju napisao je na ceduljici uoči smrti: „Kad me budu iznosili, neka pročitaju “Besmrtnu pesmu”. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsviraju “Piro mange korkoro”. Niko ne sme da mi drži govor.”
