Srpska pravoslavna crkva 2. juna proslavlja Vaznesenje Gospodnje, praznik koji je ljudima u Srbiji poznatiji kao Spasovdan. Ovaj praznik proslavlja se 40 dana nakon Uskrsa.
Postoji više običaja i narodnih verovanja koji se vezuju za ovaj praznik, pa se tako nekad obavezno klalo jagnje kao svojevrsna žrtva svecu, u ovom slučaju Hristu. Jedan od običaja bila je i priprema cicvare, a čobani bi dan ranije pravili krstiće od leskovih grana, koji se izjutra stavljaju na krovove kuća i pomoćnih zgrada, a zabadali su ih i na njive sa usevima.
Jedan od narodnih običaja je i da se na Spasovdan muškarci ne briju, žene ne umivaju, a deca ne kupaju. Između ostalog, jedan od običaja je da se na Spasovdan ne spava preko preko dana, da se navodno ne bi dremalo tokom ostatka godine.
Vernici su za ovaj praznik odlazili u crkvu na liturgiju posvećenu ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak. Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se u crkvenoj porti i tu nastavili slavlje. Ispred crkve su se pekli jaganjci, točilo piće, prodavao sladoled, kolači i bombone.
Spasovdan je u srpskom narodu oduvek imao veliki značaj, pa je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države – Dušanov zakonik, objavljen baš na Spasovdan 1349. godine.
Spasovdan se slavi i kao krsna porodična slava, ali i kao mesna slava. Tako je Spasovdan slava manastira Visoki Dečani, Beograda, Banjaluke, Nevesinja i opštine Istočno Novo Sarajevo.
Kao što se u Jerusalimu četrdeset dana posle Vaskrsa išlo u Vitlejem u litiji, tako se i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi organizuje Spasovdanska litija. Beograd ima svoju litiju koja je posvećena i ovom prazniku ali i sećanju na 1403. godinu, kada je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd prestonicom Srbije. Tada su ustanovljeni i gradski grb i zastava.
Slavljenje Spasovdana bilo zabranjeno za vreme osmanske vladavine Srbijom, sve do 1862. godine kada je ponovo uveden kao slava. To je trajalo do 1947. godine kada je praznovanje zabranjeno za vreme komunizma, što je ukinuto 1992. godine, kada se ponovo počelo sa slavama i litijama.
Spasovdan se uvek praznuje u četvrtak šeste nedelje posle Uskrsa i jedan je od deset praznika posvećenih Hristu. Pošto se Gospod kroz četrdeset dana nakon vaskrsenja javljao učenicima govoreći im o Carstvu Božijem i pošto im je zapovedio da se ne odaljuju od Jerusalima nego da čekaju obećanje Svetog Duha, Gospod je izveo svoje učenike do Vitanije, podigao svoje ruke, blagoslovio ih i uzneo se na nebo. Toga dana Hristos im je rekao: „Idite po svem svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“.
