Izložba arhivskih dokumenata i muzealija nazvana „Narod žrtva zločina” otvorena je u Muzeju Srema. Ovom izložbom počelo je obeležavanje nemile godišnjice, 80 godina od stradanja naroda Srema u Drugom svetskom ratu.
Izložbu arhivskih dokumenata, muzejskih predmeta, fotografija i video materijala pripremili su zaposleni u Muzeju Srema u znak sećanja na žrtve stradale 1942. godine. Sremska Mitrovica ne zaboravlja, a ova izložba je podsetnik budućim generacijama da se takvi zločini više nikada ne ponove.
Svetlana Milovanović, gradonačelnica rekla je obišavši izložbu: „Grad Sremska Mitrovica neguje kulturu sećanja, posebno kada su u pitanju u pitanju žrtve kao što su bile 1942. godine. Ove godine obeležavamo 80 godina od stradanja naroda Srema, počinjemo izložbom u Muzeju Srema i to pod nazivom „Narod žrtva zločina” nastavljamo u nedelju četvrtog septembra na Spomen-groblju. Grad Sremska Mitrovica zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom organizuje liturgiju i parastos i komemorativni program pod nazivom „Nepokornom Sremu” i u nedelju uveče, ovde, u Muzeju Srema će biti promocija knjige Spomenice žrtava Drugog svetskog rata u Sremskoj Mitrovici prema podacima koje je sakupio gospodin Jovan Udicki. Ovo su događaji koje mi ne smemo zaboraviti ali isto tako treba, sada, koliko možemo da učinimo sve da se takva stradanja više nikada ne ponove.”
Andrija Popović direktor Muzeja Srema Sremska Mitrovica kaže da mu je pripala velika čast da učestvuje u otvaranju ove izložbe povodom osamdesete godišnjice stradanja Sremaca u Drugom svetskom ratu.
„Premda je u pitanju jedna izuzetno mračna i tragična tematika, mogu reći da sam veoma ponosan i imam jedno pozitivno osećanje kada je u pitanju trud i rad koji je uložen da bi se ova strašna 1942. i taj užasni ustaški teror prikazali na jedan zaista adekvatan način. Izložbu je realizovao Muzej Srema, a finansirana je preko projekta koji je odobrio Pokrajinski sekretarijat za kulturu, tako da im se srdačno zahvaljujemo. Takođe, treba reći da je Grad Sremska Mitrovica zaista svim silama pomogao realizaciju izložbe i njima dugujemo veliku zahvalnost, kao i uvek oni su tu za nas i podržavaju nas. Realizaciju je pomogao Kazneno-popravni zavod, hvala im, naravno treba se zahvaliti kustosima Nenadu Radmanoviću i Stevi Lapčeviću koji su zaista uradili jedan ogroman posao. Želeo bih da ovim putem pohvalim i ceo kolektiv koji je pokazao jedno moćno jedinstvo i uradio ovaj veliki posao,” rekao je direktor Popović.
Pozvao je sve naše sugrađane, sve zainteresovane da vide, prema njegovim rečima svedočanstvo događaja koji nam se nikada ne smeju ponoviti. Izložbom je započelo tužno sećanje na zločinačku akciju Viktora Tomića, u kojoj je pre 80 godina, ubijeno gotovo sedam hiljada rodoljuba iz Srema.
Nenad Radmanović, kustos Muzeja Srema, rekao je da se ova izložba hronološki nadovezuje na prošlogodišnju izložbu Aprilski rat u Sremskoj Mitrovici i prati događaje u toku godinu dana, od leta 1941. godine do kraja leta 1942. godine: „Govori zapravo o čoveku, o rodoljublju, o Sremcu, o lekaru, učitelju, učeniku, paoru, radniku, govori o običnom čoveku, nasuprot njima na izložbi se nalaze, a posmatrači izložbe mogu to vrlo lako da primete, oni koji su se preselili na stranice istorije koje beleže sramote čovečanstva. Izložba je osmišljena kroz module, počev od prostorije koja reprezentuje svetlost. To je mesto gde je počela borba protiv okupatora, gde su izrečene prve reči „Pušku pa u Frušku”, gde je narod, običan čovek pružio otpor, gde su se formirali prvi odredi golorukog naroda. Iz prostorije gde je svetlost, gde je počela borba, prelazimo u prvi sloj mraka, prostoriju gde su stradali naši sugrađani Jevreji, poseban pečat je uništenje njihove sinagoge, njihovog templa leta 1942. godine, što smo pokazali kroz dokumenta koja su prvi put objavljena, dakle prvi put su pred očima javnosti. Takođe u toj prvoj prostoriji, u prvom sloju mraka nalaze se gimnazijalci, neki od njih su bili članovi SKOJ-a, neki nisu, bili su obični učenici koje su takođe skončali leta 1942. godine. Iz prvog sloja mraka prelazimo u dublji mrak, u mesta gde su Mitrovčani mučeni, u kazamate, predstavljamo Kustoudiju, mesto kroz koje je četvrtina Mitrovčana prošla koja je skončala na Spomen-groblju u akciji Viktora Tomića, objašnjavamo šta je bio Flajšmanov podrum, Dudik u Vukovaru, mesto na kome su tokom akcije Viktora Tomića, takođe, stotine Mitrovičana postradale avgusta 1942 godine.”
„Na kraju ulazimo u potpuni mrak, poslednju prostoriju u kojoj se simbolično nalaze žrtve koje su postradale u Mitrovici na Spomen-groblju u periodu od nekih samo desetak dana tokom genocidne akcije Viktora Tomića. Takođe, u toj poslednjoj prostoriji nalazi se jedan dokument, to je jedno pismo, koje je odgovor ustaških vlasti Persidi Šumanović gde se govori o tome na koji način je Sava Šumanović skončao, a završava se jednim užasnim: Za dom spremni. Naposletku želim da kažem da ovo nije izložba u kojoj neko treba da uživa, da ovo nije izložba koja treba da bude lepa na oko, ovo je izložba koja treba da bude edukativnog karaktera i da pouči i poduči neke buduće generacije da se ovi zločini više nikad ne dogode,” zaključio je Nenad Radmanović.
Izložbu „Narod žrtva zločina” u Muzeju Srema otvorio je Milan Mićić zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu i sport.
(Redakcija Moj grad SM)
Medijski sadržaji realizovani su u okviru projekta “Sremskomitrovački kulturni dnevnik” koji sufinansira Grad Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
