Pored prava iz zdravstvenog osiguranja, te prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, i prava koja se ostvaruju za slučaj nezaposlenosti spadaju u prava iz socijalnog osiguranja.
Radno angažovana lica (zaposleni, preduzetnici, lica koja obavljaju poslove po ugovoru) obavezno su osigurana po propisima o zdravstvenom osiguranju, o penzijskom i invalidskom osiguranju i najzad postoji obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti. To su tri oblika obaveznog socijalnog osiguranja. Navedeni osiguranici obavezni su da plaćaju doprinose za socijalno osiguranje, a obaveznim osiguranjem za slučaj nezaposlenosti obezbeđuje se pravo na novčanu naknadu i pravo na zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme dok traje novčana naknada.
Da bi lice koje se nalazi na evidenciji nezaposlenih imalo pravo na novčanu nadoknadu usled prekida radnog odonosa, potrebno je da je pre toga bilo zapsleno najmanje 12 meseci neprekidno, ili s prekidima u poslednjih 18 meseci, ali i da je radni odnos prekinut pod određenim okolnostima.
Pravo na novčanu naknadu
Pravo na novčanu naknadu ima nezaposleno lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid osiguranja kraći od 30 dana.
Ne pripada svakom licu koje je ostalo bez posla pravo na novčanu naknadu. Ovo pravo se ostvaruje samo nakon prestanka obavljanja probnog rada, privremenih i povremenih poslova, prestanka radnog odnosa na određeno vreme, prestanka radnog odnosa zbog prestanka rada poslodavca (u slučaju stečaja ilikvidacija), kao i kod otkaza od strane poslodavca iz dva razloga-tehnološkog viška i zbog toga što zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.
Osim kod prestanka radnog odnosa na opisani način, pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti ostvaruje i nezaposleni nakon prestanka obaveznog osiguranja po osnovu prestanka funkcije (izabrana, imenovana i postavljena lica) i po osnovu prenosa osnivačkih prava, odnosno prava člana privrednog društva.
Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana prestanka osiguranja, ako se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, odnosno prestanka nekog drugog vida radnog angažovanja nakon kojeg se isplaćuje naknada, podnese zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Samo ako je zahtev podnet u predviđenom roku isplaćuje se pun iznos naknade u visini koja je određena u skladu sa zakonom, odnosno isplaćuje se od prvog dana prestanka osiguranja.
Nezaposlenom koji zahtev podnese po isteku roka od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja, novčana naknada ne pripada od dana restanka radnog odnosa, odnosno osiguranja, već od dana podnošenja zahteva za preostalo vreme.
Trajanje prava na novčanu naknadu
Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:
-3 meseca, ako ima staž osiguranja od 1 do 5 godina
-6 meseci, ako ima staž osiguranja od 5 do 15 godina
-9 meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina
-12 meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina
Godinom staža osiguranja smatra se navršenih 12 meseci za koje je obveznik doprinosa bio obavezno osiguran.
Izuzetno od navedenog, novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju nedostaje do dve godine. Ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na penziju, po osnovu staža osiguranja, nezaposleni dokazuje aktom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Mesečni iznos novčane naknade predstavlja proizvod dnevne novčane naknade i broja kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo, a primanje naknade može da se produži u određenim uslovima i to za vreme privremene sprečenosti za rad, ali ne duže od 30 dana. Korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme trajanja prava na novčanu naknadu.
