Spomen-ploča u čast Jovana Udickog, nacionalnog radnika, učitelja i sokola, otkrivena je na kući porodice Udicki, na Žitnom trgu. Udicki je značajan kao jedan od najvažnijih aktera društvenog, kulturnog i političkog života u našoj sredini između dva svetska rata. Otvaranju su prisustvovali članovi porodice Udicki, Petar Samardžić zamenik gradonačelnice i građani.
Inicijativu za postavljanje ploče pokrenuo je Stevo Lapčević, kustos Muzeja Srema koji je u obraćanju tokom svečane ceremonije otvaranja podsetio na značaj Jovana Udickog za naš grad. Jovan Udicki bio je učitelj, prosvetni nadzornik, nacionalni radnik, sokolski prosvetar, esejista, pesnik i etičar. Svojim radom na nacionalnom, prosvetnom i kulturnom planu ostavio je neizbrisiv trag u istoriji Sremske Mitrovice. Učesnik je Velikog rata, hapšen od austrougarskih, jugoslovenskih i ustaških vlasti. Ideju da mu se podigne spomen-ploča, iznosi Lapčević, dobio je jer je smatrao da mu se Mitrovica još uvek nije u potpunosti i na dostojanstven način odužila. Sredstva za postavljanje ploče, prema njegovim rečima, sakupili su građani Sremske Mitrovice kojima je želeo da omogući da učestvuju u nečemu što je veće od njih samih.
Lapčević je do sada, o ovoj znamenitoj ličnosti Mitrovice i Srema objavio monografiju nastalu na osnovu zaostavštine Jovana Udickog koja se sastoji iz rukopisnih beleški koje se odnose na sokolski, vaspitno-prosvetni i rad u oblasti trezvenjaštva, iz pesama i moralno-etičkih eseja, iz ličnog dnevnika Jovana Udickog, kao i iz novinske arhive.
„Čitav svoj život Udicki je poklonio svom gradu i njegovim žiteljima, deci pre svega,” rekao je Petar Samardžić zamenik gradonačelnice i dodao: „Čitavog života je želeo da ukaže na to da jednu zajednicu čine jednim duhom povezani ljudi koji su spremni da rade za opšte dobro, spremni da svoje lične interese podrede interesima celine, da rade za svoje bližnje da im daruju sve što imaju i upravo mi danas želimo takvi da budemo. Jovanovo ubeđenje bilo je da društvena zajednica može biti jaka samo ako svi njeni članovi konstantno rade na sopstvenom i ličnom usavršavanju i na učenje. Stoga je i on kao društveni radnik dosta radio na građenju škola na području Mitrovice i na njihovom uređenju. Evo i Grad Sremska Mitrovica u proteklom periodu je dosta ulagao u obrazovanje, sređuju se stare škole, izrađene su dve nove škole, rade se fiskulturne sale, projekat za IT centar, na spremanju Omladinskog centra koji će sutra biti mesto gde će mladi moći da se iskažu i da se intelektualno razvijaju i usavršavaju. Trudimo se da što više ulažemo u kulturu, svesni smo da toga nikad nije dovoljno, a kao što je i Udicki pisao briga o duhovnom razvoju čoveka je kruna svakog ljudskog rada i napora, stoga ova ploča sa koje nas danas gleda Jovan Udicki je opomena i svedočenje da samo uz jaku volju možemo sve, to je svedočio Jovan, to svedoče i ljudi koji danas postavljaju ovu ploču, koji su došli na ideju i koji su našli sredstva da je izrade i postave na ovo mesto.”
Ružica Španović akademska vajarka autorka je memorijalnog reljefa inače zaposlena kao kustos Muzeja Srema. Izrazila je zadovoljstvo što joj je pripala velika čast da kao umetnik konkretno definiše i realizuje ovo memorijalno obeležje.
„U pitanju bareljef, odnosno samoj formi vrlo plitak reljef koji se graniči sa crtežom. Inače on je vrlo svojstven, čak imanentan meni, konkretno što se tiče mog stila izražavanja. Imala sam nameru konkretno da predstavim i da dočaram uzvišenost, dostojanstvenost i duhovnost samog Jovana Udickog kroz jednu stilizovanu, redukovanu i suptilnu formu ali se isto tako pojavljuju i stražne linije koje definišu njegov snažan i borbeni karakter,” rekla je Španovićeva.
Ankica Udicki, udovica Predraga Udickog, Jovanovog bratanca rekla je da je dirnuta pažnjom koju je Jovan i zaslužio i da je ovo najbolji način da negujemo sećanje na njega.
Prisetila se detalja iz njegove biografije da je prvi i drugi razred Srpske veroispovedne škole, pohađao je u Sremskoj Mitrovici, treći razred u Kikindi, a već u četvrtom razredu dobio je novog učitelja, Jovana Vidakova „opet u Sremskoj Mitrovici”. Gimnaziju, Udicki je u potpunosti završio u Sremskoj Mitrovici 1895. a Učiteljsku školu 1899. godine. Službovao je kao učitelj u Osijeku, Šiklošu, na današnjoj hrvatsko-mađarskoj granici, potom u Srpskom Elemiru, da bi za učitelja u Srpskoj narodnoj osnovnoj školi u Sremskoj Mitrovici, bio izabran u avgustu 1902. godine. Kao učitelj, bio je i crkveni pojac, a u tim „religioznim“ pozivima video je ne samo izraz duhovne svesti, već i izraz nacionalne samobitnosti.
Priču o Jovanu Udickom, Stevo Lapčević otvorio je prošle godine izložbom o Sokolskom društvu u Muzeju Srema, potom objavljivanjem knjige o njemu, da bi je krunisao otkrivanjem spomen-ploče.
Uručio je zahvalnice saradnicima koji su učestvovali u ovoj akciji od početka do kraja: Ružici Španović i Jovani Trivunović, kustosima Muzeja Srema.
Kako je zaključio Lapčević, Jovan Udicko se na neki način vratio na svoj Žitni trg: „Zapravo to je tek početak nečeg starog on će nas ponovo gledati, motriti na nas, a na nama je da budemo dobri ljudi, potpuni ljudi, kako je on to nekad govorio – etički ljudi.”
Tokom otvaraja izvedena je pesma „Sokoli smo” koju je napisao Jovan Udicki i ostavio notni zapis. Pesmu je otpevao deo Hora srpsko-grčkog prijateljstva „Irida”.
