Evropska centralna banka odlučila je da podigne tri ključne kamatne stope ECB za 50 baznih poena.
Očekuje se da će ih dalje podizati s ciljem da osiguraju blagovremeni povratak inflacije na njen srednjoročni cilj od dva odsto, prenosi Euronews Srbije.
Oni su najavili nastavak restriktivne monetarne politike i dodatno podizanje kamatne stope za još 50 baznih poena u martu i naveli da će potom proceniti da li će nastaviti sa istim trendom. I Američke federalne rezerve (FED) su, takođe, juče podigle referentne kamate, ali za 25 baznih poena. Inače, ECB je sa povećanjem stope počela u juču, četiri meseca nakon što je to prvi put uradio FED.
Nove odluka ECB i FED znače da će se dodatno uvećati rate kredita, ali ukazuje i da borba protiv inflacije nije završena uprkos nekim obećavajućim znacima u poslednje vreme. Podizanje referentnih kamatnih stopa za sada je najjače oružje centralnih banaka u borbi protiv inflacije. I dalje je zadatak ekonomista i onih koji donose monetarne odluke da istovremeno poskupi novac, ali i da se ne zaustavi privreda.
Građani Srbije koji otplaćuju rate kredita u evrima osetili su prethodnih meseci restriktivne mere monetarne politike Evropske centralne banke, jer su nekima rate za stambene kredite uvećane i više od 100 evra.
Iako bankari kažu da se skok kamata ECB ne preliva direktno i na euribor, koji čini deo promenljive kamatne stope većine stambenih kredita u Srbiji, on je od početka krize porastao za više od 3,3 odsto.
Krajem 2021. i početkom 2022, šestomesečni euribor je iznosio oko -0,5 odsto, a trenutno je oko 2,8 procenata. Drastično je poskupelo i zaduživanje, jer su se pre krize stambeni krediti dobijali sa kamatom oko 3 procenta, sada je ona udvostručena i iznosi i više od 6 odsto.
Gujaničić: Inflacija je kao duh iz boce, kad izađe, teško se vraća
Broker Nenad Gujaničić kaže za Euronews Srbija da je FED mnogo ranije krenuo u ciklus podizanja kamata i da je samim tim prošao taj put mnogo ranije. Dodaje da je to bilo ukalkulisano i da su tržišta i očekivala da procentualno povećanje Evropske centralne banke bude veće.
„Možda je malo iznenađenje bila činjenica da je najavljeno da će na narednom zasedanju ista ta stopa biti još jednom povećana. Ako pogledamo reakcije tržišta, možemo videti da je došlo do slabljenja evra i pada prinosa obveznica najvažnijih članica evrozone što govori da ipak učesnici na tržištu očekuju da i da je taj tempo podizanja kamata blizu kraja i da slično kao i u Americi, neće još dugo trajati, odnosno da je inflacija na putu kontinuiranog pada“, naveo je Gujaničić.
Ovo povećanje kamatnih stopa dolazi u trenutku kada inflacija u evrozoni pokazuje neke znake slabljenja. Ona je u januaru bila 8,5 odsto u januaru u odnosu na 9,2 odsto u decembru. To je i dalje više nego u Americi, ali Gujaničić napominje da je inflacija bila i preko 10 procenata, ali da je trend pada prisutan svugde u svetu, u zapadnim ekonomijama. Dodaje da treba voditi računa da je bazna inflacija, koja isključuje cene hrane i energenata, i dalje prilično čvrsta i da ne beleži pad, zbog čega su centralne banke prilično oprezne. Napominje da postoji rizik da bi nekakva velika geopolitička promena, koja bi ponovo digla cene energenata, mogla inflaciju da vrati na stari nivo.
„Inflacija je kao nekakav duh iz boce i kad izađe prilično se teško vraća. Bilo je za očekivati da će centralne banke biti čvrste u podizanju kamata, a jedini razlog što je Evropska centralna banka išla nešto sporije nego FED jesu prilično anemične privredne aktivnosti u evrozoni. Znamo da je EU generalno imala dosta problema, počev od Bregzita, sa migrantskom krizom i tako dalje i da je to jedini razlog zašto je ona kasnije ušla u ovaj proces, ali on je bio neminovan s obzirom na te visoke stope inflacije“, podseća Gujaničić.
Nazire li se kraj podizanju kamata?
Evropska centralna banka je u julu prvi put posle 11 godina podigla ključne kamate za 50 baznih poena, da bi sa ovim trendom nastavila i u septembru, oktobru i decembru.
„Izvesno je da nas čeka još jedno povećanje, idetično ovom današnjem, ali nema plafona, ne zna se dokle bi ta povećanja mogla da idu. Ukoliko ne bude većih iznenađenja posle toga možemo očekivati nekakvo usporavanje, kao što je FED pokazao juče. ECB će odlučivati na osnovu nekih ulaznih podataka i ako ne bude nekih poremećaja na tržištu energenata, vrlo je verovatno da će ona postepeno da kllizi“, rekao je Gujaničić.
On je istakao da je target svih ključnih centralnih banaka, FED i ECB, na oko dva odsto, a da su svi još veoma daleko od toga i da je izvesno da ta stopa neće biti dostignuta ove godine.
„Ako taj trend bude čvrst kao što je bio poslednjih nekoliko meseci, možemo reći da bi prva polovina godine trebalo da predstavlja nekakav vrh u nekom momentu kada je u pitanju podizanje kamata i u Americi i u Evropi“, smatra broker.
I Narodna banka Srbije je od početka prošle godine referentnu kamatnu stopu podigla na 5,25 odsto, zbog čega su poskupele i pozajmice u dinarima, kao i rate kredita koji su korisnici ranije uzeli. Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. februara.
