Oko 2.000 ljudi godišnje podnese zahtev za otpust iz državljanstva Republike Srbije.
Poslednji dostupni podaci govore o tome da je samo u 2016. godini čak 3.243 građanina tražilo otpust iz državljanstva Srbije, piše beogradski Blic.
Od 2003. godine, kada je počela da se vodi evidencija, pa do pomenute 2016. godine, ukupno 58.286 osoba podnelo je zahtev za prestanak srpskog državljanstva.
„Blic“ nije uspeo iz Ministarstva unutrašnjih poslova da dobije najnovije podatke, ali upravnik Centra za demografska istraživanja, prof. dr Vladimir Nikitović tvrdi da se taj broj kreće negde od 2.000 do 3.000 godišnje.
„Na osnovu otpusta iz državljanstva ne može se zaključiti kolika je migracija. To je pre svega vezano za sistem dvojnog državljanstva, pa iako naša zemlja dozvoljava neograničen broj državljanstava, to nije slučaj sa zemljama u koje naši ljudi najčešće emigriraju, poput Nemačke i Austrije“, navodi Nikitović za Blic.
Prema njegovim rečima, pasoši zemalja Evropske unije imaju ogromne prednosti, pa je jasan razlog zašto se ljudi koji duže žive u ovim zemljama odlučuju na korak da zatraže otpust iz državljanstva Srbije.
Svi koji podnesu zahtev za otpust iz državljanstva moraju pre svega da imaju dokaz da poseduju strano državljanstvo ili da će ga uskoro dobiti. Osim toga, moraju da budu punoletni, ali i da su regulisali vojnu obavezu, izmirili porez i druge obaveze, propisuje zakon.
Iako su građani koji zatraže otpust iz državljanstva Srbije odlučili da raskinu formalno-pravnu vezu sa zemljom svog rođenja, to ne znači da je ovaj raskid konačan. Kako bi ponovo postali punopravni građani Srbije neophodno je da podnesu zahtev za prijem u državljanstvo i izjavu da Srbiju smatraju svojom zemljom. Dok rešenje o otpustu iz državljanstva košta čak 35.160 dinara, za prijem se plaća oko 19.910 dinara.
Zahtevi Nemačke za radnom snagom motivišu naše građane da odu
Sagovornik „Blica“ navodi da ono što generiše emigraciju odavde su dešavanja u Nemačkoj kojoj je potrebno sve više radne snage.
Tome u prilog govori i činjenica da već duže vreme postoji veliki pritisak u Nemačkoj da konačno omogući dvojno državljanstvo. Vladajuća koalicija je u programu imala reformu, koja je nedavno konkretizovana: pet godina boravka i rada u Nemačkoj bilo bi dovoljan uslov da se zatraži državljanstvo, a bilo bi moguće i dvojno državljanstvo, i to kao pravilo, a ne kao izuzetak koji se odnosi samo na državljane neke od zemalja Evropske unije. Ipak, opozicija je na ovaj potez gledala kao na „obezvređivanje“ nemačkog pasoša, pa je pitanje kada će do ovih promena doći.
„Cirkularne migracije mnogo se češće dešavaju nego što je to ranije bio slučaj. Upravo zbog tih relaksacija koje poručuju ‘dajte nam tu radnu snagu kako god’, naši ljudi se lakše odlučuju na korak da odu iz zemlje, ne razmišljajući odmah o varijanti trajnog odlaska. Povećan odliv ne znači automatski da mi ostajemo bez tih ljudi, ali to ne znači da u nekom trenutku neće prelomiti“, kaže sagovornik Blica.
On dodaje da nauka sada prepoznaje i stanovište da su ove migracije mnogo više radnici nego ljudi.
„I dalje nije integracija u prvom planu koliko je stav ‘dajte nam da rešimo to trenutno, akutno stanje sa radnom snagom’. Istorija je pokazala da dobar deo tih ljudi ipak ostane u ovim zemljama i zato to jeste permanentna opasnost od gubitka stanovništva“, ističe.
Inače, samo nekoliko evropskih zemalja izbegava ili čak zabranjuje dvojno državljanstvo. U grupi zemalja koje restriktivno regulišu ovo pitanje, pored Nemačke, nalaze se i Ukrajina, Holandija, Austrija, Estonija, Bugarska, Španija, Norveška, Letonija i Litvanija.
Uticaj sukoba Rusije i Ukrajine
„Ono što je bar poznato u nauci, što duže bude trajao konflikt između Rusije i Ukrajine, šanse za ostanak tih ljudi u zemljama u koje su otišli mogu samo da rastu, to je direktno povezano“, objašnjava Vladimir Nikitović.
Među tim zemljama svakako je i Srbija u koju je od početka ratnog sukoba došao veliki broj Rusa, ali i Ukrajinaca.
„Uglavnom su izbegli relativno mlađi ljudi, sa malom decom koji su hteli da zaštite porodice i da ne ulaze u sama ratna dešavanja. Na njih definitivno utiče faktor dužine sukoba, a pokazalo se da nema naznaka da će do kraja doći u skorije vreme. Sa stanovništa nauke što taj sukob bude duže trajao veće su šanse da tu i ostanu“, smatra sagovornik Blica.
Kaže da je dobro to što dolaze uglavnom visokoobrazovani ljudi koji rade poslove koji donose visoku zaradu i to su poslovi koji mogu da pomognu zemljama kao što je naša.
