U robno-berzanskom poslovanju tokom 2022. godine na Produktnoj berzi količinski promet povećan je za 50,7 odsto i dostigao je rekordnih 295.658,65 tona.
Količinski se najviše trgovalo u oktobru, kada je Republička direkcija za robne rezerve kupovala merkantilnu pšenicu u ukupnom iznosu od 64.100 tona.
U ostvarenom prometu najviše je učestvovala pšenica sa 53 odsto, a zaključeno je 1.226 ugovora, što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu od 15,7 odsto.
Tokom 2022. godine na berzi je bilo aktivno 380 članova, što je u odnosu na prethodnu godinu povećanje od 22,6 odsto, odnosno ovakvom naćčinu trgovanja pristupilo je 70 novih kompanija i poljoprivrednih gazdinstava.
– Produktna berza, u svojoj 101. godini postojanja, još jednom je svedok promena na tržištu i novih neizvesnosti koje nam predstojeći period donosi. Iako je godina bila izuzetno volatilna, sa velikim brojem internih i eksternih faktora koji su uticali na cenovna kretanja i obim prometa na berzanskom tržištu, Produktna berza je zabeležila rekordan obim prometa u poslednjih 30 godina, vrednosti 12.675.785.854 dinara – istako je direktor Produktne berze Miloš Janjić.
Prema njegovim rečima, na domaćem tržištu već drugu godinu zaredom beleži se pad proizvodnje jarih useva, a uzrok su bili loši vremenski uslovi.
Dok su kukuruz i soja izuzetno podbacili, sa prinosom ispod pet tona po hektaru kukuruza i ispod dve t/ha soje, suncokret je usled veće otpornosti na sušu ipak prošao nešto bolje, sa prosekom od oko 2,7 t/ha, ali i dalje ispod višegodišnjeg proseka. Ozimi usevi, kao što je pšenica sa 5,2 t/ha prinosa, su bolje prošli.
Sa druge strane, cene su bile na značajno višem nivou u odnosu na prethodne godine. Inflacija na globalnom nivou, rast cena inputa, rat između dve države koje su jedni od najvećih izvoznika žitarica i uljarica u svetu, doprineli su rastu cena na domaćem tržištu.
Proizvodnja pšenice je na svetskom nivou veća za 1,3 miliona tona, dok se procenjuje da će završne zalihe biti manje za skoro devet miliona tona u odnosu na prošlu godinu. Najveći rast se procenjuje kod soje, gde je proizvodnja uvećana za 35,5 miliona tona, sa rastom završnih zaliha od sedam miliona tona.
Usled pada proizvodnje u EU, Rusiji, Ukrajini i SAD, proizvodnja kukuruza je u ovoj sezoni manja za čak 55 miliona tona.
Suncokreta je proizvedeno skoro sedam miliona tona manje, uz pad prelaznih zaliha od 0,9 miliona tona, ali uz stabilan nivo zaliha ulja.
Cene su na svetskom tržištu imale izrazit skok u martu, početkom rusko-ukrajinske krize, međutim otvaranjem izvoza i uvidom da tržište i pored nestabilnost ipak funkcioniše, cene su pale na nivo pre sukoba.
– Situacija u 2023. neće biti jednostavna. Ali zbog toga je sistem berzanskog trgovanja jedan od kvalitetnijih činilaca tržišta koji pruža mogućnost sigurnijeg trgovanja i povećane mogućnosti prometa robe, uz uvek bitan element javnog objavljivanja realnih tržišnih cena. Pored planskog vođenja proizvodnje i prodaje, izuzetno je bitno voditi realnu kalkulaciju rizika, troškova i prihoda. Svako drugačije poslovanje vodi povećanju izloženosti riziku u godinama kao što su ove, kada je visok uticaj netržišnih činilaca na svim poljima privrede u celom svetu – istakao je Miloš Janjić, direktor Produktne berze u Novom Sadu.
