Danas se obeležava Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, bolesti koja predstavlja najčešći maligni tumor kod žena u Srbiji. Svaka osma žena u našoj zemlji oboli od raka dojke, a broj novootkrivenih slučajeva ove bolesti iznosi preko 4.000 godišnje. Tim povodom, NJ.К.V. Princeza Кatarina podseća na veliku važnost prevencije i upućuje apel svim ženama da budu odgovorne za svoje zdravlje, da idu na redovne preventivne preglede, kako bi rak dojke mogao da bude uočen na vreme.
Sa željom da se što više žena u Srbiji upozna sa relevantnim činjenicama o karcinomu dojke, NJ.К.V.Princeza Кatarina i njena Fondacija dele set korisnih informacija i smernica o ovoj bolesti, prikupljenih od Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ i drugih relevantnih institucija, kako bi se dodatno podigla svest o raku dojke i doprinelo da što više života bude spaseno.
Šta je rak dojke?
Rak dojke je najčešća maligna bolest kod žena. Javlja se u vidu izrasline, koja nastaje kada makar samo jedna normalna ćelija dojke promeni svoja svojstva i počne ubrzano i nekontrolisano da se umnožava, uništavajući tako okolno zdravo tkivo. Putem krvi ili limfe maligno izmenjene ćelije mogu se proširiti i na udaljene delove tela i u njima stvoriti nove izrasline – metastaze.
Saznajte koliki je Vaš rizik za rak dojke
Razgovarajte sa svojom porodicom da biste saznali porodičnu zdravstvenu istoriju
Razgovarajte sa svojim lekarom o ličnom riziku da obolite od raka dojke
Ko je i zbog čega u opasnosti da oboli?
Svaka žena može oboleti od raka dojke!
Rizik značajno raste posle 40. godine, ali se rak dojke može javiti i ranije. Ovo oboljenje se može javiti i kod žena bez ijednog poznatog faktora rizika. Veći rizik od obolevanja od raka dojke je kod žena koje:
u porodici imaju nekoga od bliskih srodnika sa rakom dojke (majka, sestra ); imaju benignu bolest dojke (atipična hiperplazija); su imale ranu prvu menstruaciju (pre-12. godine); su imale prvi porođaj posle 30. godine; nisu rađale ili nisu dojile; su imale kasnu menopauzu (posle 50. godine); vode nezdrav život (nepravilna ishrana, gojaznost, prekomerna konzumacija alkohola, nedovoljna fizička aktivnost).
Kako možete da smanjite rizik za nastanak raka dojke?
Možete sami da preduzmete jednostavne korake kako biste smanjili rizik od nastanka i razvoja ove bolesti:
Pravilno se hranite, nemojte konzumirati alkoholna pića, nemojte pušiti!
Održavajte odgovarajuću telesnu težinu! Ne zaboravite da je gojaznost jedan od faktora rizika za nastanak raka dojke.
Budite fizički aktivni! Redovna fizička aktivnost doprinosi održavanju hormonske ravnoteže. Svakog dana budite fizički aktivni 30 minuta i odaberite šta vam najviše odgovara – hodajte, igrajte, trčite, plivajte, vozite bicikl.
Obavljajte redovno preventivne preglede! Samopregled dojki i odlazak lekaru na redovne preglede omogućavaju rano otkrivanje promena na dojkama. Takođe, bitno je da dobro poznajete normalnu strukturu Vaših dojki.
Značaj preventivnih pregleda?
Ne zaboravite da u početnoj fazi bolesti nema nikakvih simptoma.
Pregledima se omogućava otkrivanje bolesti u početnoj fazi, kada je lečenje jednostavnije i postoje odlične šanse za potpuno i trajno izlečenje. Redovni preventivni pregledi su najznačajniji način za očuvanje zdravlja!
Šta podrazumeva?
S obzirom da učestalost obolevanja upadljivo raste s godinama, i preporuke za preventivne preglede dojki razlikuju se u zavisnosti od uzrasne dobi:
Samopregled dojki početi od 20. godine života, redovno, jednom mesečno.
Кlinički pregled obavljati svake treće godine od 29. do 39. godine života a od 40. godine jednom godišnje (uz ultrazvučni pregled dojki po preporuci lekara).
Mamografije započeti između 40. i 50. godine i obavljati ih svake druge godine.
Samopregled obuhvata posmatranje dojki pred ogledalom i pregled jagodicama prstiju u stojećem ili ležećem položaju. Samopregled dojki treba da sprovodite jednom mesečno, najbolje oko 10. dana ciklusa. Ne morate pri tome imati posebnu rutinu, potrebno je da obratite pažnju na sve što nije uobičajeno na vašim dojkama i okolnom tkivu.
Treba imati da umu da se veoma male promene ne mogu otkriti samopregledom, tako da su redovni pregledi kod lekara neophodni.
Na koje simptome treba obratiti pažnju?
Prilikom samopregleda obratite pažnju na sledeće simptome: Izrasline, čvoriće ili zadebljanja u dojci, okolnom tkivu ili pazuhu, promena veličine ili oblika dojke, otok, toplina, crvenilo ili potamnelost kože dojke, promena boje ili osetljivosti kože, areole ili bradavice, pojava bola ili osećaja nelagodnosti u dojkama, udubljenja ili naboranost kože, svrab, crvenilo ili ranica na bradavici, uvlačenje bradavice ili drugog dela kože dojke, iznenadna pojava sekreta iz bradavice, novonastali bol u jednoj tački koji ne prolazi.
Ukoliko primetite neki od ovih simptoma, odmah se javite vašem izabranom lekaru. Najveći broj ovih simptoma nije nastao zbog maligne bolesti, ali potrebno je da lekar proveri o čemu se radi.
Gde možete da obavite preventivni pregled?
Pregled možete da obavite kod svog izabranog ginekologa u domu zdravlja. U okviru kliničkog pregleda obavlja se ultrazvučni pregled dojki. Preventivni pregled mamografom se obavlja u zdravstvenim ustanovama koje su opremljene odgovarajćim aparatom (mamografom).
Mamografija je rendgenski pregled dojki kojim se otkrivaju tumori i druge promene u dojci, koje su još uvek tako male da se ne mogu napipati ili otkriti drugim vrstama pregleda. Savremeni mamografi koriste jako male doze zračenja koje nisu škodljive.
Treba znati…
Preventivni pregledi za rano otkrivanje raka dojke su dostupni svima, a troškovi se pokrivaju iz Fonda obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Кoliko vam preventivni pregled oduzima vremena?
Samopregled dojki će Vam oduzeti samo nekoliko minuta, a potrebno je da ga uradite jedanput mesečno.
Кlinički, ultrazvučni ili mamografski pregled traju po oko 15 minuta. Toliko vremena sigurno možete da odvojite za sebe i svoje zdravlje svake godine.
