Obeležavanje Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom počelo je odlukom UN 2012. godine sa ciljem da se označi jedinstvenost triplikacije (trizomije) 21. hromozoma koji uzrokuje Daunov sindrom.
Ovaj sindrom se javlja kada pojedinac ima dodatnu delimičnu ili celu kopiju hromozoma 21. Nauci još nije poznato zašto se javlja ali je prisutan u svim regionima sveta i uzrokuje različite stepene intelektualnog i fizičkog invaliditeta i povezane medicinske probleme.
Adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti, programima rane intervencije i inkluzivnom obrazovanju, kao i odgovarajuća istraživanja, od vitalnog su značaja za rast i razvoj pojedinca. U cilju podizanja svesti javnosti o Daunovim sindromu, Generalna skupština UN poziva sve države članice, relevantne organizacije sistema UN i druge međunarodne organizacije, kao i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije i privatni sektor da posmatraju Svetski dan posvećen osobama sa Daunovim sindromom na odgovarajući način.
Procenjena incidencija Daunovog sindroma je između 1 na 1.000 do 1 na 1.100 živorođenih širom sveta. Svake godine se rodi između 3 i 5 hiljada dece sa ovim poremećajem hromozoma.
Pojedinci sa Daunovim sindromom mogu postići optimalan kvalitet života kroz roditeljsku brigu i podršku, medicinsko usmeravanje i sisteme podrške u zajednici kao što je inkluzivno obrazovanje na svim nivoima. Ovo olakšava njihovo učešće u društvu i ispunjenje ličnog potencijala.
Svetski dan posvećen osobama sa Daunovim sindromom je jedinstvena prilika da se globalna zajednica sa Daunovim sindromom pobeže svake godine, tako da mogu da se razmenjuju ideje, iskustva i znanja; možemo osnažiti jedno druge da se zalažemo za jednaka prava osoba sa Daunovim sindromom i da dopremi do ključnih aktera kako bi se donele pozitivne promene.
