Za Srbe, kumstvo predstavlja svetinju, a kum uvek ima posebno mesto na svim svetkovinama jedne porodice. U Srbiji postoji izreka “kumstvo se ne odbija”. Koji su razlozi zašto je to tako i koje su posledice odbijanja kumstva?
Kumovi su obično najbolji prijatelji, sa kojima se želi produbiti odnos, tako što će krstiti decu ili biti svedoci na venčanju. Ovim činom postaju prijatelji za ceo život, osobe od poverenja, ali i važan deo porodice, sa kojima će se deliti najbitniji momenti u životu. Kum je nekada bio samo jedan za čitav rod, ali danas svaka porodica ima svoga kuma. On je glavni svedok pred Bogom i ljudima na venčanju, on krštava decu, venčava decu i vezan je za tu porodicu sve do smrti. Izabrati nekoga za kuma krupna je odluka, a s druge strane veoma je velika odgovornost kada nas neko izabere za ovu bitnu ulogu.
Ni venčanje ni krštenje se ne može obaviti bez kuma, jer je on taj koji svedoči ovom događaju, a on ovim činom postaje duhovni srodnik, a detetu koje je krstio duhovni otac. Ukoliko se nešto desi roditeljima, po hrišćanskom pravilu, on postaje staratelj svog kumčeta.
Važnost uloge kuma u srpskoj porodici je ogromna i učeni smo da se poziv na kumstvo nikada ne odbija. Šta može da se desi ako odbijemo da budemo kumovi?
Veruje se da ako odbije kumstvo na venčanju, osobu će kroz život pratiti nesreća i nikada neće pronaći svoju srodnu dušu, jer je odbila da pred Bogom i ljudima svedoči o braku dvoje ljudi. Takođe se smatra da će ostati usamljena do kraja života, i da nikada pored sebe neće imati pravog prijatelja. Ukoliko se odbije krštenje deteta, veruje se da nikada neće imati svoju decu, jer nije spreman da na sebe preuzme jednu veliku duhovnu obavezu.
Ovo verovanje u našem društvu je toliko jako, da čak 80 posto poziva za kumovanje bude prihvaćeno. Međutim, postoji nekoliko razloga zašto bi odbijanje trebalo da bude sasvim normalna stvar, zbog koje ne bi trebalo da se bilo ko postidi ili da im neko zameri.
Kada poziv za ovu ulogu dođe od daljih poznanika, sa kojima se vremenom izgubio kontakt, imamo pravo da odbijemo ovo kumstvo. Ako iz bilo kog razloga ne može da se prihvati kumstvo, posebno u situacijama kada to traže ljudi sa kojima godinama nije postojao kontakt, ili smatramo da se njihova želja za kumstvom svodi samo na novac, imamo pravo da kažemo “ne”. Takođe i ukoliko smo svesni da se to od nas ne traži iz pravih razloga ili uopšte nismo bliski sa ljudima koji nas pozivaju.
Mnogim ljudima najveći problemi sa prihvatanjem kumstva je finansijske prirode. Iako prijatelji možda uopšte ne očekuju novac, poklone ili finansijsku pomoć, i dalje će se osećati obaveza koja može da bude veliki pritisak. Drugi problem koji se može javiti, ukoliko je u pitanju venčanje ili krštenje u crkvi, su ideološke vrednosti. Ukoliko se više ne identifikujemo sa onim za šta se crkva zalaže, nema smisla da pristajemo na ulogu kuma ili svedoka na crkvenom venčanju, jer se time zanemaruje duhovni aspekt ovih uloga. Ukoliko se oseti da se predložena uloga ne može ispratiti materijalno i duhovno, onda bi trebalo zahvaliti se i pristojno odbiti.
Pravi prijatelji će tražiti kumstvo iz pravih razloga, zato što nekoga vole i ne žele nikog drugog pored sebe u važnim trenucima svog života. A kada biramo kumove, trebalo bi da izaberemo ljude sa kojima se možemo zabaviti i na koje se možete osloniti u teškim vremenima. Neophodno je izabrati ljude koje volimo i koje poštujemo, a pre svega koje želimo u našoj porodici. Uostalom, za kumove se kaže da predstavljaju porodicu koju smo sami izabrali.
