Iako neki stručnjaci ističu da su jaja hrana koju treba jesti oprezno, umereno i ne tako često, drugi savetuju da jedemo čak i dva jaja svakoga dana. Pošto će u narednih nekoliko dana, zbog Uskrsa, biti povećan unos ove namirnice, potrudite se da budete umereni i da ne preterujete sa konzumacijom.
Kokošija jaja su veoma hranljiva i bogata su sastojcima koji su neophodni za pravilno funkcionisanje našeg organizma. Uticaj kokošijih jaja na telo i zdravlje je veliki, a evo šta može da vam se desi ako svakog dana jedete 2 do 3 jaja.
Fosfolipid koji omogućava pravilnu i nesmetanu komunikaciju između moždanih ćelija sadrži kolin. Klinički je dokazano da ovaj vitamin predstavlja najvažniji gradivni sastojak našeg mozga. Ako jedete 2 jaja dnevno, vaše telo će dobijati dovoljno ovog hranljivog materijala. Nedostatak kolina dovodi do smanjenja memorije.
Vid je bolji zahvaljujući luteinu
Kokošija jaja su bogata luteinom, supstancom koja je odgovorna za jasan i dobar vid. Usled nedostatka luteina, dolazi do oštećenja tkiva oka i vid se pogoršava.
Vitamin D obezbeđuje absorbciju kalcijuma
Između kašike ribljeg ulja i jaja, većina nas će odabrati jaje. Vitamin D pomaže absorbciju kalcijuma koji je važan za jačanje kostiju.
Kompleks vitamina B štiti kožu, kosu i jetru
Biotin, vitamin B12 i proteini koji poboljšavaju varenje doprinose jačanju kose i kože. Fosfolipidi koji se nalaze u kokošijim jajima potpomažu eliminaciju toksina iz jetre.
Međutim, ukoliko preterate, može se desiti da vam se pojavi alergija na jaja.
Pored toga, preteran unos jaja može povećati i holesterol.
Holesterol je žućkasta masnoća proizvedena u našoj jetri i crevima i može se naći u svakoj ćeliji našeg tela. Holesterol se širi po telu zahvaljujući lipoproteinskim molekulima u krvi.
Svaki čovek ima drugačiju kombinaciju različiti vrsta lipoproteina, a naše individualne karakteristike određuju stepen rizika od srčanih oboljenja.
LDL holesterol, poznatiji kao loš, prenosi se iz jetre do arterija i telesnog tkiva.
Istraživači kažu to može da dovede do gomilanja holesterola u krvnim sudovima i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Nova studija povezuje konzumaciju jaja sa povećanim rizikom od srčanih bolesti i smrtnog ishoda. Istraživači sa Northwestern University u Čikagu prikupili su podatke iz šest američkih studija u kojima je bilo obuhvaćeno 29.615 ljudi. Studije su bile opservacione. To znači da su prikupljane informacije o ishrani ispitanika, a uz to je praćeno njihovo zdravstveno stanje. Dakle, od njih nije traženo da se pridržavaju neke striktne dijete.
Na početku istraživanja učesnici su dali detaljne informacije o svojoj ishrani, uključujući i koliko jaja jedu dnevno. Naveli su i druge detalje o svom životnom stilu, kao što je fizička aktivnost. Studija je otkrila da za svaku polovinu konzumiranog jaja dnevno, ljudi imaju 6 odsto veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti tokom 17,5 godina, koliko su u studiji praćeni. Veći rizik od smrti je u istom periodu iznosio 8 odsto.
Prosečan Amerikanac konzumira približno 295 mg holesterola dnevno, uključujući i 3 do 4 jaja nedeljno.
Da bi saznali da li je holesterol u jajima razlog ove povezanosti, istraživači su zatim odvojeno pratili pojedinačni unos holesterola. Za svakih dodatnih 300 mg holesterola unesenih dnevno (iz jaja, mesa i mlečnih proizvoda sa visokim sadržajem masnoća), učesnici su imali 17 odsto veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Takođe, i 18 odsto veći rizik od smrti.
Kada su naučnici uporedili rizike povezane sa konzumacijom jaja i holesterola, otkrili su da sadržaj holesterola u jajima objašnjava povećanje rizika uočenih upravo njihovim konzumiranjem.
