Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
Svetli četvrtak je jedini koji se po tradiciji smatra vrlo srećnim. Veruje se da su ovog dana sva mesta gde žive ale, kakakondžule i druge nečastive sile zatvorena, da zemljom hodaju samo dobra nebeska bića, pa da zbog toga i ljudima danas dobro ide.
Zbog toga je većina običaja vezana za Svetli četvrtak u vezi sa novim počecima i srećnim trenucima u životu čoveka. Ovog dana treba započeti posao, naročito onaj koji ne ide od ruke. Takođe, treba uputiti molbu za neku neostvarenu želju i ona će se, kažu stari, sigurno ostvariti.
U narodu je ovaj dan poznat i kao Beli ili Zeleni četvrtak i na njega se ne radi. U Istočnoj Srbiji se cela ova nedelja, a posebno četvrtak praznuje da bi bila rodna godina. Od današnjeg dana do Spasovdana se svetkuje tako što se ništa ne radi u poljima ni sa stokom.
Sve u svemu, Svetli četvrtak je dan za radost, opuštanje i veselje. Jedino što nikako ne treba raditi je praviti svadbeno veselje, jer bi muzika i galama, kaže predanje, mogli uplašiti i oterati “dobra božanstva”.
