Evropska centralna banka je danas povećala svoju referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena jer nastavlja da se bori protiv rasta potrošačkih cena, sa stopama koje su sada na nivoima koji nisu viđeni od novembra 2008.
Odluka je doneta nakon što su podaci o inflaciji objavljeni ranije ove nedelje pokazali povećanje glavne stope na 7% za april. Istovremeno, bazna inflacija, koja isključuje cene hrane i energenata, blago je smanjena na 5,6%.
Centralna banka je krenula svojim trenutnim planinarskim putem u julu 2022. godine, kada je svoju glavnu stopu dovela sa -0,5% na nulu. Međutim, uprkos stalnom povećanju stope od tada, inflacija ostaje znatno iznad cilja ECB-a od 2%. Procene koje je prošle nedelje objavio Međunarodni monetarni fond sugerišu da inflacija neće dostići cilj ECB do 2025. godine.
Nedavni podaci takođe pokazuju da je ekonomija evrozone u prvom kvartalu ove godine rasla manje od očekivanog, beležeći anemičan BDP od 0,1%. Međutim, broj nezaposlenih pokazao je blagi napredak u martu u odnosu na prethodni mesec na 6,5%.
Štaviše, nedavno istraživanje ECB pokazalo je da su banke značajno pooštrile pristup kreditima, što bi moglo da sugeriše da su više kamatne stope počele da uzimaju danak na realnu ekonomiju.
Federalne rezerve su u sredu saopšile da povećavaju stope za 25 baznih poena, čime su ciljni raspon svojih fondova dostigli 5-5,25%, što je najviši nivo od avgusta 2007. Centralna banka je takođe sugerirala da bi mogla biti blizu pauziranja povećanja kamatnih stopa.
Dve odluke centralne banke donete su u trenutku kada pritisci na bankarski sektor, posebno u zemlji, nisu nestali. Ranije ove nedelje, JPMorgan je najavio kupovinu First Republic, manjeg zajmodavca koji se borio da preživi tokom okruženja viših kamatnih stopa.
Izvršni direktor italijanske banke Unicredit rekao je za CNBC u sredu da očekuje još spasavanja banaka u SAD. Ovi stresovi u bankarskom sektoru mogli bi da daju dodatnu municiju za golubove centralne bankare, usred šire zabrinutosti oko implikacija viših stopa na realnu ekonomiju.
