Postoji dugotrajan sukob mišljenja među stručnjacima za ishranu, lekarima i samim potrošačima o tome da li je slanina nezdrava ili korisna za naš organizam. Ipak, neosporno je da neki važni nutrijenti koje naš organizam zahteva mogu biti pronađeni samo u mesu.
Postoje teorije koje podržavaju ideju da bi često konzumiranje slanine moglo biti korisno za naše zdravlje. Prvo, slanina ne sadrži ugljene hidrate, što je povoljno jer ugljeni hidrati, a ne masti, često dovode do nakupljanja viška kilograma. Takođe, postoji pogrešno mišljenje da su ugljeni hidrati izvor energije za naš organizam, dok su masti takođe odgovorne za pružanje energije.
Slanina je bogata proteinima koji su ključni za održavanje energije i takođe su važni za zdravu kosu, nokte i kožu. Konzumiranje slanine pruža osećaj sitosti zahvaljujući visokom sadržaju zasićenih masti. Uzimanje vitamina B iz slanine može ojačati imunitet, jer slanina sadrži veliki procenat dnevnog unosa tiamina, niacina (vitamin B3), vitamina B12 i cinka. To znači da se možete osloniti na slaninu umesto na razne multivitamine.
Nije iznenađenje da su čak i praljudi uživali u slanini. U današnje vreme, popularna je paleo dijeta koja uključuje voće, povrće i meso – a naši preci su se hranili baš takvim namirnicama, uključujući i slaninu. Priprema slanine je vrlo jednostavna, a za ljubitelje hrskavog ukusa, čak možete napraviti čips od slanine u mikrotalasnoj pećnici.
