Globalne prehrambene kompanije sve više izražavaju zabrinutost zbog negativnih uticaja intenzivne poljoprivrede na zemljište i životnu sredinu u celini, te zagovaraju načine da se uzgoj kultura poboljša. Jedna od njih napravila je konkretne korake i u našoj zemlji.
Na prostranim poljima u okolini Novog Bečeja uskoro će se zažuteti suncokreti koji su proletos posejani na drugačiji način u odnosu na onaj koji se kod nas decenijama praktikuje. Zemlja je prošle jeseni specijalnim mašinama uzorana plitko, u trakama, tako da se ne „uznemirava“ i ne isušuje veća površina nego što je potrebno. Po principima regenerativne poljoprivrede, u istom prohodu je izvršeno i đubrenje, a onda je ovog proleća u tako pripremljeno zemljište posejano seme.
Ovaj novi pristup agraru može se opisati kao poljoprivreda budućnosti, a zapravo jeste vraćanje korenima i vremenima kada se zemlja obrađivala sa nešto više poštovanja. Kako bi se zadovoljile rastuće potrebe za hranom, ista bi trebalo da se što šire primenjuje već danas, imajući u vidu da dosadašnje prakse narušavaju plodnost zemljišta i značajno doprinose emisiji štetnih gasova.
Suncokret nije prva kultura koja se kod nas gaji na ovaj način. Prakse regenerativne poljoprivrede sprovode se više od dve godine u pilot projektu kompanije Nestlé, koja je najveće domaće dobavljače šargarepe, peršuna i paškanata pre dve i po godine uključila u svoj globalni program koji sprovodi sa više od 500.000 poljoprivrednika širom sveta. Srbija je, inače, prva zemlja u regionu obuhvaćena ovim programom.
Profesor dr Dragan Žikić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu objašnjava da je u pitanju pristup fokusiran na očuvanje resursa bez kojih nema sigurnog snabdevanja hranom.
– Regenerativna poljoprivreda je koncept čija primena ima potencijal da reši izazove koji se pred poljoprivredu postavljaju u budućnosti. Suština je da klimatske promene smanjuju produktivnost i da je trenutno korišćenje prirodnih resursa na zabrinjavajućem nivou, dok će usled rasta globalne populacije rasti i potrebe za hranom. U isto vreme, emisije gasova sa efektom staklene bašte su udvostručene u poslednjih 50 godina, a prema podacima Međuvladinog panela o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija (IPCC) čak 24 odsto tih gasova dolazi iz poljoprivrede. Regenerativna poljoprivreda je način da obnovimo zdravlje zemljišta i u isto vreme smanjimo štetne emisije – objašnjava profesor Žikić.
Jedna od metoda kojom se čuva zdravlje zemljišta je i pomenuta tehnika obrade u trakama, poznatija kao strip-till. Ista se primenjuje na njivama u vlasništvu kompanije Raca d.o.o. iz Kumana i kod još dva dobavljača suncokreta koje je Nestlé uključio u program, nastavljajući svoj put ka regeneraciji srpskih oranica sa kojih dobija najkvalitetnije sastojke za svoje proizvode.
Plitka, minimalna obrada zemljišta pogoduje složenoj mreži organizama i održavanju bioloških procesa u zemljištu. Na taj način se postiže i očuvanje vlage, smanjuju se erozija tla i gubitak vlage, a povećava sadržaj organske materije. Takvo zemljište na duže staze smanjuje prisustvo ugljen-dioksida u vazduhu, koji je jedan od glavnih uzročnika klimatskih promena. Pored toga, obavljanjem više agrarnih mera u jednom prohodu štede se vreme, gorivo i radna snaga.
U prvoj godini očekuje se prinos od 750 tona suncokreta iz regenerativnih izvora koji će u partnerstvu sa Victoriaoil-om biti prerađen u ulje – glavni sastojak Thomy majoneza i soseva.
Nestlé je do sada iz regenerativnog načina proizvodnje obezbedio 300 tona šargarepe, peršuna i paškanata za Začin C. U povrtnjacima Geneze i Telek Paprike ovi sastojci se proizvode primenom plodoreda, manje intenzivne obrade i korišćenjem isključivo organskog đubriva. Takođe se sade drvoredi kao prirodni vetrobrani koji unapređuju bujnost prirode i sprečavaju eroziju tla.
Gledano iz perspektive zaštite životne sredine, regenerativna poljoprivreda može da donese veću otpornost na klimatske promene. Za Nestlé je to dugoročna inicijativa kojom teži da sastojke za svoje proizvode obezbedi postavljajući se odgovorno prema prirodi i zemljištu iz koga oni dolaze. Krajnji cilj je da srpski poljoprivrednici nakon programa nastave sa primenom praksi regenerativne poljoprivrede koje su neophodne za očuvanje planete i prehrambenu sigurnost.
