Festival Pozorišta „Dobrica Milutinović” Pozorišno leto: Tragovi 2023, otvoren je promocijom knjige „Mapa oproštaja” Siniše Soćanina. U programu su, pored autora, učestvovali Jelena Janković, direktorica pozorišta; prof. dr Slađana Milenković, književna kritičarka i Vladimir Balašćak, glumac.
Promocija romana „Mapa oproštaja” Siniše Soćanina održana je u Lapidarijumu Muzeja Srema, u okviru Manifestacij Pozorišno leto: Tragovi 2023, koja će trajati do nedelje 6. avgusta. Svi programi u okviru ovog festivala biće održani u Lapidarijumu Muzeja Srema, a u slučaju lošeg vremena predstave će biti izvođene na Velikoj sceni Pozorišta „Dobrica Milutinović”.
Program je otvorila Jelena Janković, direktorica Pozorišta „Dobrica Milutinović” i glumica i zahvalila se svima koji su pomogli da se ovaj festival održi: „Hvala na podršci Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Gradu Sremska Mitrovica. Ove godine smo uspeli da posle izvesne pauze organizujemo, sada već tradicionalnu manifestaciju Pozorišno leto – Tragovi 2023. Počinjemo promocijom romana Siniše Soćanina, koji je potekao iz našeg pozorišta, rođen je i odrastao u Sremskoj Mitrovici, glumio u više od dvadeset predstava, napisao je nekoliko pozorišnih predstava koje su igrane kod nas. Posle pauze od nekoliko godina drago mi je što se vraćamo ovoj tradiciji jer je to nešto što je mitrovačka publika jako volela, voli još uvek i to su ti lagani letnji sadržaji, na otvorenom, u ovim toplim letnjim noćima. Svi programi su besplatni, a hvala i Muzeju Srema na ustupljenom prostoru.”
Roman „Mapa oproštaja” Siniše Soćanina objavila je „Laguna”, a bio je u širem izboru za NIN-ovu, a potom i u užem izboru za nagradu „Beogradski pobednik”. Objavio je zbirku priča „Tri reda zuba” u ediciji Prva knjiga Matice srpske, 2002, a nedavno je u Laguni objavio je još dva romana „Bandoglavić Strahinja” (za decu 2018) i „Ubisvet” (2019) koji su takođe bili u izborima za književne nagrade.
Siniša Soćanin kaže da je pišući o svakodnevnom, na nesvakidašnji način, formirao specifičan roman koji se ne može da žanrovski odrediti: „Radi se o nekom izmišljenom Mitrogradu koji jeste i nije Sremska Mitrovica, na neki način, i o arogantnom, pametnom momku koji se sa studija vraća u svoj rodni grad. Taj izmišljeni lik misli da je najpametniji, da je prevazišao svoju sredinu i onda počinje se suočava sa raznim situacijama gde otkriva neke nove stvari o gradu, o svojoj porodici, o sebi, dobre i loše kroz uzbudljivu priču. Pojavljuje se i misteriozna devojka, sad da li će to da se razvije u ljubavnu priču, i da, i ne, ne bih previše da otkrivam, te priče su povezane, pojavljuju se i duhovi koji iskaču svuda po gradu, i šta oni znače i sve se to spaja u jednu nit, jedne priče o toj maloj sredini i o suočavanju sa sopstvenim samoobmana, lažima, istinama, a koroz dosta zanimljive radnje gde ima dosta urnebesnog i dosta potresnog,” rekao je Soćanin.
Prof. dr Slađana Milenković, književna kritičarka, dovela je ovu knjigu u vezu sa romanima Slobodana Vladušića, Markesa, Sabata i Kormaka Makartija ocenivši da Soćaninovo delo i žanrovski fluktuira, to je roman, a elementi više podžanrova, trilera, pomalo horora, ali i ljubavnog romana, hronike, čine ga privlačnim za čitanje.
Kako je rekla Milenkovićeva: „Roman je pun neočekivanih obrta, uz primese magijskog realizma, pisac prikazuje oneobičenu realnost. Hronotop grada određuje umetničko jedinstvo dela i čitav njegov odnos prema stvarnosti, dat je kao alegorijsko mesto gde se odvija fiktivna istorija. Sva književnost nastaje između Erosa i Tanatosa, u Soćaninovom Mitrogradu vlada Tanatos obesmišljavajući egzistenciju, dovodeći do usamljenosti, ali ovde ipak na kraju pobeđuje ljudskost što roman čini dobrom pričom o čovečnosti. Kao Kafkina, stvarnost je izokrenuta, roditelj koji je mrtav, ali i nije, i još mnoge druge situacije u romanu stvaraju apsurd, združujući grotesku i humor. Dakle pisac stvara, izmišlja, piše, ne faktografski, već literarno, fikcijski. Junak se suočava sa svojim sumnjama, sramotom, savešću, kako stoji u naslovu jednog poglavlja u romanu, ali i svi koji ga čitaju, doživaljvajući katarzu, što je smisao celokupne umetnosti, da posle čitanja budemo bolji ljudi. Humor dovodi do karnevalizacije kao sagledavanja sveta na sasvim nov način, kritički i bez straha ili predrasuda, kroz ismevanje svetog i menjanje uloga. Zato Soćanin pribegava parodiji života i parodiji smrti, ljubavi, parodiji istorije, vlasti, grada, sveta, sebe.”
Odlomke iz romana čitao je Vladimir Balašćak, glumac. Kroz razgovor sa umetnikom publika je saznala da već ima nekoliko napisanih rukopisa i da je u pripremi nov roman.
U okviru programa festivala Pozorišno leto – Tragovi 2023, večeras će biti izvedena predstava za decu „Ekološka bajka”, sa početkom u 20 sati, dok će u četvrtak, 3. avgusta u 21 sati biti odigrana večernja predstava „Ja o meni”.
Glumačka radionica koju dramski umetnici Jelena Janković i Vladimir Balašćak biće održana u subotu, 5. avgusta, u 20 sati, a manifestaciju će zatvoriti večernja predstava „Terapija” u nedelju, 6. avgusta sa početkom u 21 sat. Ulaz na sve programe je besplatan.
