Međunarodni dan pismenosti, obeležava se širom sveta 8. septembra. Ideja o obeležavanju Međunarodnog dana pismenosti pojavila se u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti. Kao dan obeležavanja izabran je 8. septembar, a UNESCO je obeležavanje počeo 1966. godine.
Međunarodni dan pismenosti (engl. International Literacy Day) UNESCO-ova je inicijativa. Cilj je da se svake godine međunarodna zajednica podseti na status pismenosti i obrazovanja odraslih na globalnom nivou, odnosno da se upozori na problem nepismenosti, koji još postoji u većem delu sveta. Prema podacima Instituta UNESCO za statistiku u svetu postoji oko 774 miliona nepismenih osoba što čini oko 16,1% stanovništva starog 15 i više godina – većinom žena. Još 67 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta nije u školi, a 72 miliona adolescenata nižeg srednjoškolskog uzrasta takođe ne može da ostvari svoje pravo na obrazovanje. Najmanja stopa pismenosti, oko 23%, je u Maliju.
Pismenost je ljudsko pravo, implicitno sadržano u pravu na obrazovanje. Ono je prepoznato kao pravo u nizu međunarodnih konvencija i uključeno u tekstove ključnih međunarodnih deklaracija. Opštom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine priznato je pravo na obrazovanje, a time i pravo na pismenost. Dve su, međutim, deklaracije otišle još dalje tako je u Deklaraciji iz Persepolisa (1975) rečeno: Pismenost nije sama sebi svrha. Ona je temeljno ljudsko pravo. Hamburška deklaracija (1997) naglašava kako je pismenost, koja u širem smislu obuhvata znanje i vještine koje su potrebne svima u svijetu brzih promjena, osnovno ljudsko pravo. Pismenost je, dakle, prepoznata ne samo kao pravo po sebi, nego i kao mehanizam za ostvarivanje drugih ljudskih prava.
