Promocija monografske publikacije Nebojše Draganovića i dr Đorđa Cvijanovića „Tragom mitrovačke kaznione” održana je u Baroknoj sali Muzeja Srema. Knjigu su predstavili recenzenti emeritus prof. dr Prvoslav Janković, prof. dr Božo Milošević, prof. dr Milomir Stanković i Andrija Popović, direktor Muzeja.
Zatvor je izgrađen po naredbi cara Franje Josifa, krajem 19. veka, kasnije je bio u sastavu kaznenog sistema Kraljevine SHS, Jugoslavije, danas Srbije, kako se menjala država i sistemi, tako se menjao i zatvor. Zgrada je do danas sačuvala prvobitni izgled, a svoje funkcije ostvaruje u sistemu izvršenja krivičnih sankcija Republike Srbije.
Od kako se decembra 2014. godine priključio radnoj grupi za izradu monografije koautor dr Đorđe Cvijanović kaže da je posetio velik broj arhiva da bi se pronašlo 8.000 listova dokumenata koji su sad pred publikom: „Došli smo na ideju da napišemo monografiju na osnovu istorijske građe, arhivskih dokumenata jer smo vrlo malo pisanih sadržaja našli u Mitrovici. Pisanje je trajalo skoro osam godina, jer smo skupljali dokumenta po regionu, najviše smo ih sakupili u Hrvatskoj jer je u vreme formiranja, kazniona pripadala Vukovarsko-srijemskoj županiji ali išli smo i dalje, istraživali i vreme Austrougarske, 1884. godinu kada je hrvatski ban Kuen Hedervari potpisao dogovor sa austrijskim carem Franc Jozefem što je opredelilo da zidanje kaznione bude u području Srema i Slavonije. To nas je dovelo do bečkog Rajsarhiva preko koga smo došli do Lajpciga i do Bundestag arhiva, sveukupno imali smo u toku punih sedam godina teškog istraživačkog rada 8.000 listova dokumenata. Bio je problem odabrati i hronološki sortirati, srediti i napisati kao jednu istorijsku čitanku, trebalo je dosta originalne dokumentacije ostaviti i za buduće istraživače. Jedan kvalitet knjige je upravo, originalna dokumentacija.”
Treća knjiga za koju su očekivali da će je najbrže završiti, oduzela im je najviše vremena. To je period komunizma koji je do dvadesetih godina 21. veka bio tabu-tema u Srbiji, mišljenja je Cvijanović. Iako su padom Berlinskog zida u Evropi 1989. godine otvorene te arhive, bilo je poteškoća, ali su uspeli da pronađu kompletnu dokumentaciju i o tom periodu.
Koautor monografije je i Nebojša Draganović zamenik upravnika Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica koji je rekao: „Istraživački rad na knjizi trajao je dugo, punih sedam godina, u početku je radilo nas više istraživača, ali vremenom su odustajaili jer je stvarno bilo jako teško. Obišli smo sve arhive u Srbiji, arhiv u Zagrebu, Sarajevu, Vukovaru gde god smo pomislili da možemo da nađemo neki zanimljiv materijal vezano za tematiku koju smo obrađivali, mi smo u taj arhiv otišli. U poslednjih pet godina radimo samo nas dvojica na tom projektu. Mislili smo da će knjiga imati oko 400 strana, kako smo dodavali pronađenu arhivsku građu postala je dvotomna i na kraju ima tri toma, ukupno ima 1.340 strana. Prvobitna ideja je bila da pišemo samo o kaznioni, o životu i boravku osuđenika, međutim našli smo materijale koji su nam otvorili sasvim neka nova saznanja o stradanju Srba u Kraljevini Jugoslaviji i za vreme Austrougarske i Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Dokumenta o stradanju Srba su nam bila iznenađujuća, jednostavno neshvatljiva, zbog čega smo tome posvetili velika pažnju. Sva ta događanja su bila zanimljiva baš zato što je kazniona učestvovala u tome.”
Za ova istraživanja vezana je i izložba otvorena pre dve godine na KP Domu nastala na osnovu pronađene dokumentacije. Snimljen je i film o Savi Šumanoviću i o njegovom stradanju takođe na osnovu materijala koji je još bio u pripremnoj fazi.
Muzej Srema je prošle godine na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu koji ih je još jednom podržao, dobio sredstva, zahvaljujući čemu je ova monografija odštampana. Njima su se zahvalili autori i direktor muzeja.
Kako je rekao Andrija Popović, direktor Muzeja: „Večerašnja promocija je za nas jedna velika pobeda, zato što je u pitanju kraj ili možda početak jednog novog velikog truda gde je urađeno istraživanje jedne veoma važne teme. Ono što mi danas zovemo Kazneno-popravni zavod jedna je od najdugovečnijih tekovina koja ima svoj kontinuitet u našem gradu kad je u pitanju moderno i savremeno doba. Preporučujemo knjigu i pozivamo sve da, pre nego što knjiga bude u većem tiražu dostupna u nekom budućem periodu, da dođu kod nas da je prelistaju, pročitaju. Knjiga će biti uskoro dostupna i u Biblioteci Matice Srpske, Narodnoj biblioteci Srbije, kao i u Gradskoj biblioteci „Gligorije Vozarović” Sremska Mitrovica jer to je jedan važan deo naše istorije.”
Izvod iz recenzije trotomnog izdanja knjige „Tragom mitrovačke kaznione” iz pera prof. dr Josipa Ivanovića koji je bio sprečen da prisustvuje promociji pročitan je tokom programa. Upriličen je i umetnički program, u kojem su učestvovali i hor „Polifonika”, kao i glumci Aleksandar Krstajić, Milka Poznanović. Moderator programa bila je Gordana Lukić.
