Komemoracija povodom obeležavanja godišnjice stradanja Jevreja, Roma i građana Mačve u Drugom svetskom ratu, održana je kod spomenika u Zasavici II. U znak sećanja na nevino stradale na spomen-obeležje položeni su venci i cveće.
Komemorativnim skupom obeleženo je 82 godine stradanja 1057 Jevreja i više od 90 Roma i građana Mačve koje su Nemci, polovinom oktobra 1941. godine streljali. Vence i cveće u znak sećanja na nevine žrtve položili su Zoran Miščević, zamenik načelnika Gradske uprave za kulturu i sport, predstavnici Jevrejske opštine Beograd, Opštine Kladovo, Mesne zajednice „Zasavica II” i predstavnici potomaka stradalih.
Kako je rekao Zoran Miščević zamenik načelnika Gradske uprave za kulturu i sport: „Ovaj nemili događaj koji se dogodio u novijoj, našoj istoriji pokazuje ne samo ta teška vremena, nego reflektuje i nešto o nama, da držimo do tih stvari, da ih obeležavamo, da nam je stalo do njih i to je sama refleksija kako ovog događaja tako i nas samih. Ovaj događaj je nešto što se u istoriji naroda ne bi trebalo ponoviti, ovde su poginuli nedužni ljudi, ovde su ljudi izgubili živote, to je neka hipoteka prošlosti i neki zalog budućnosti za generacije koje dolaze. Iskoristio bih priliku da pozdravim naše današnje goste, predstavnike jevrejske zajednice i sve naše Mitrovičane koji su danas došli ovde jer naša je ljudska obaveza da neke stvari ne zaboravimo i da to prenosimo generacijama koje dolaze.”
U istoriji događaj poznat kao „Kladovski transport” obuhvata sudbinu oko hiljadu austrijskih Jevreja, koji su pokušali preko Srbije da prebegnu do Palestine, ali stigli su samo do Kladova, odakle su prebačeni u Šabac, da bi u najvećem broju bili streljani u zimu, pod okupacijom, 1941-42. godine upravo na ovom mestu.
Aron Fuks, Predsednik Jevrejske opštine u Beogradu kaže: „Bitno je i želimo da obeležimo sva mesta i stradanja kako bi se setili žrtava koji su stradale na ovom mestu. Za kokretno mesto Zasavicu znamo više detalja, za razliku od nekih drugih mesta gde ne znamo toliko detalja ko su su sve bile žrtve, kada su stradale, ko ih je pogubio. Cilj je da se sećamo svih žrtava koje su stradale u Drugom svetskom ratu. Jevrejska zajednica se seća žrtava u celoj Srbiji, mi gajimo kulturu sećanja na naše žrtve, pogotovo što smo mi zajednica koja je napravljena od potomaka preživelih, koji se sećaju svojih najbližih srodnika tada stradilih.”
Muškarci iz „Kladovskog transporta” streljani su u okviru kaznenih mera generala Bemea 12. i 13. oktobra 1941, u blizini sela Zasavica, njihovi posmrtni ostaci ekshumirani su posle rata i 1959. godine preneti u kosturnicu na sefardskom Jevrejskom groblju u Beogradu.
Davor Salom u ime Jevrejske opštine u Beogradu kaže da je važno obeležavati godišnjicu svake godine i da se iznova vraćamo na ovo mesto: „Za mene je ovo danas jako težak dan, u avgustu i septembru 1941. godine stradala je moja porodica u Sarajevu, ubile su ih ustaše u Jasenovcu i jedan deo u Đakovu. Iste godine u oktobru ovde je stradalo preko 800 nevinih duša, Jevreja, Srba i Roma, 50 godina kasnije, 1973. godine kad sam bio u Izraelu počeo je Jomkipurski rat i to sam isto, kao neko ko je rođen posle rata doživeo prilično teško. Ono što je najteže, kroz to sećanje na 1941/42. godinu holokausta i na Jomkipurski rat pada mi ovo što se dešava danas u Izraelu. Ta tragedija nemilih žrtava nešto je što ne sme da se zaboravi, treba da se pamti da se ne ponovi, nažalost ponavlja se. Mi smo danas došli ovde da se pomolimo i da se setimo nevinih žrtava iz Kladovskog transporta iz Šapca, iz Srema, Mačve i da se poklonimo senima naših sugrađana i Jevreja, i Srba, i Roma koji su stradali na mestu pre 82 godine.”
Na ovom mestu, 1941. godine streljano je više od hiljadu ljudi, mahom Jevreja koji su bežali iz svojih domova iz Austrije, Čehoslovačke, Poljske gde je rat već počeo da bukti još od 1939. godine. Oni su našli privremeno utočište u Šapcu, odakle su, dve godine kasnije, kad je rat došao i u Srbiju, zajedno sa meštanima tog grada i okolnih sela uglavnom Romima, dovedeni i streljani.
