Cene nafte na berzi ni novi rat na Bliskom istoku nije uspeo da dugo drži naviše a pojeftinjuje dizel i benzin na Mediteranu
Nova cena goriva na srpskim pumpama od danas pa do narednog petka obradovala je samo vozače koji u rezervoare svojih dvotočkaša i četvrotočkaša sipaju benzin. Ovo gorivo, u varijanti od 95 oktana čija cena je pod kontrolom države, drugu nedelju zaredom je pojeftinilo za tri evrocenta i u panevropskoj valuti košta 1,57 evra.
Za razliku od Srbije, u neposrednom komšiluku su poslednjim promenama cena bili zadovoljni svi vozači. Najviše su se na benzinskim pumpama obradovali vozači koji voze na benzin u Crnoj Gori i Hrvatskoj, gde je cena pala čak za 11 evrocenti (oko 13 dinara).
U Crnoj Gori je benzin sada 1,58 evra a u Hrvatskoj 1,51 evro, i tako će ostati naredne dve nedelje.
Benzin je jeftiniji i u BiH, pa je u Srpskoj sada 1,37 evra, odnosno sedam centi jeftiniji nego prošle nedelje.
Kod komšija je pojeftinio i dizel, doduše dosta manje. U Hrvatskoj je to tri centa (na 1,59), koliko je cena pala i u Srpskoj, (1,48), dok je u Crnoj Gori sa minus četiri centa litar dizela sada košta 1,61 evra za litar.
Gledajući samo poslednje pomeranje cena, izgleda kao da nadležni za cene u Srbiji i u regionu imaju drugačiji „metar“ i da ne gledaju svi u iste kotacije na berzi za Mediteran. Međutim, treba imati u vidu da se u Srbiji cene određuju na nedeljnom a u komšiluku na dvonedeljnom nivou, pa se tako prave i preseci cena.
Za poslednje dve nedelje benzin je u Srbiji u dva navrata ukupno pojeftinio šest centi dok je, na primer, u Crnoj Gori cena sad pala nakon što je prethodno skočila tri centa. Ukupno to daje pojeftinjenje od osam centi. Slična je situacija i u Hrvatskoj, gde je skor minus sedam centi.
Kod dizela je još gore po vozače, jer u Srbiji cena miruje tri nedelje (doduše i najveća je), dok je u okruženju za to vreme prvo skočila sedam centi pa pala pa tri ili četiri.
Za vreme ove regionalne klackalice sa kontrolisanom cenom goriva, cene nafte i derivata na berzi u principu padaju. Na srednji rok to bi već trebalo da da i manju cenu našem dizelu, i pored toga što su u Srbiji od 1. oktobra povećane akcize na derivate.
Na globalnim berzama cena brenta pala je sa 92,2 dolara za barel 29. septembra, na 84,58 dolara prošlog petka (-8,3%), da bi danas bila 89,63 dolara, što je i dalje za 2,8 odsto manje nego krajem prošlog meseca.
Slična je i situacija sa derivatima, pa tako na za region repernom tržištu Mediterana dizel sada košta 906 dolara za tonu, a bio je 990 dolara krajem prošlog meseca pa je pao na 878 dolara prošlog petka. Za dve nedelje pad je 8,6%.
Kod benzina je cena išla sa 580 dolara za tonu na 528 (-9%) pa nazad na sadašnjih 539 dolara (2,1%), što za dve sedmice daje cenu manju za 7%.
Kuda će cena dalje?
Očekivanja da će potpuno neočekivano izbijanje oružanih sukoba Palestinaca iz pokreta Hamas u Pojasu Gaze i Izraela, podići cenu nafte kao u ranijim bliskoistočnim krizama, zasada se nije obistinilo. Cena je porasla na bukvalno dva dana i odmah potom počela da pada.
Na trend pada cene više utiču brige investitora u naftu u pogledu svetske tražnje jer, pokazalo se, visoke cene su počele da uzimaju danak.
Ocena i Američke uprave za energetske informacije (EIA) i „JP Morgana“ je ista: visoka cena je počela da odvraća kupce.
Prema podacima EIA isporuke benzina ka maloprodaji su pale u SAD na najmanje u poslednje dve decenije, dok iz „JP Morgana“ kažu da je „počela destrukcija tražnje“.
Na sve manju tražnju cenu može da podigne samo eskalacija sukoba na Bliskom istoku, ukoliko se u njega uključe i zemlje proizvođači nafte ili one koje kontrolišu pomorske puteve iz regiona, poput Irana ili Saudijske Arabije.
Ukoliko to izostane nafta bi kraj godine mogla da dočeka, prognoza je „JP Morgana“ na 86 dolara za barel.
