Momo Čolaković izabran je za predsednika Skupštine Vojvodine odlučeno je na 27. sednici Skupštine. Čolaković je položio zakletvu i obratio se poslanicima.“Ovo je za mene ozbiljan posao i obećavam da ću funkciju obavljati odgovorno i savesno“. Na početku sednice minutom ćutanja odata je pošta preminulom predsedniku Skupštine Vojvodine Ištvanu Pastoru. Pred poslanicima su 34 tačke dnevnog reda među kojima rebalans budžeta za 2023. godinu. Poslanici će raspravljati i o izvršenju budžeta pokrajine u periodu januar – septembar tekuće godine.
Na dnevnom redu je predlog izrade prostornog plana područja posebne namene za izgradnju vetroelektrane „Samoš“ na teritoriji opština Alibunar i Kovačica; Akcionog planu politike za mlade za period 2023 -2025.; Godišnji program korišćenja sredstava iz budžetskog fonda za šume za 2023. godinu; Angažovanje revizora za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta za 2023. godinu; Izveštaj o poslovanju Pokrajinskog zavoda za sport i medicinu sporta za 2022. godinu kao i o poslovanju Garancijskog fonda Autonomne pokrajine Vojvodine za period 01. januar – 31. decembar 2022. godine.
Pred poslanicima je izbor zamenika Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za prava nacionalnih manjina; Predlog odluke o razrešenju i imenovanju stalnog sastavau Pokrajinske izborne komisije kao i imenovanje članova nadzornog odbora za izbornu kampanju.
Biografija novog predsednika Skupštine Vojvodine
Čolaković je rođen 1940. godine u Ponikvici, blizu Nikšića. U svojoj petoj godini se doselio u Vrbas, gde je završio osnovnu i srednju školu.
Nakon toga je završio Višu ekonomsko-komercijalnu školu u Novom Sadu, a studirao je i na Pravnom fakultetu, ali nije diplomirao.
Radio je u fabrici nameštaja u Vrbasu, a potom je u sindikatu opštine Vrbas proveo 20 godina radnog veka. Godine 1990. došao je na mesto predsednika Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije.
Od 1993. do odlaska u penziju, 2004. godine, radio je u Vojvođanskoj banci. Bio je i predsednik Fudbalskog saveza Vojvodine, te potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije.
Od svoje 17. godine bio je član Komunističke partije, a nakon raspada Saveza komunista Jugoslavije nije pristupao nijednoj partiji. Tako je bilo sve do 2005. godine, kada je postao član Partije ujedinjenih penzionera Srbije.
Bio je poslanik PUPS-a u Skupštini Srbije u tri navrata. Danas je potpredsednik PUPS-a i član predsedništva stranke.