U rano jutro tog 10. novembra 1938. godine, Nemačka je osvanula u ruševinama i dimu. Jutru je predhodila noć pogroma nad nemačkim Jevrejima i uništavanje njihove imovine i sinagoga.
Tragičan događaj nazvan je cinično „Kristalna noć“ po staklu koje je ostalo rasuto po ulicama, nakon demoliranja jevrejskih radnji i domova. Tamna noć najavila je još tamnija i zla vremena koja su nadvijala nad evropskim kontinentom. Ova noć bila je samo uvod za ono što su nacističke vođe nazvale „Konačno rešenje“, odnosno predstojeći Holokaus i genocid nad evropskim Jevrejima.
Tadašnje nacističke vlasti pokušale su da ceo nemili događaj predstave kao spontan, međutim razmera pogroma govori da je on bio itekako dobro isplaniran i podržan od strane vlasti u Nemačkoj.
Nasilje je izbilo nakon što je mladi Jevrejin poljskog porekla Heršen Grinšpan u Parizu pucao na nemačkog diplomatu, što je nacistički režim iskoristio kao izgovor za eskalaciju nasilja protiv Jevreja.
Usledilo je sistematsko uništavanje sinagoga, jevrejskih prodavnica, domova, škola, kao i nasumično prebijanje i ubijanje Jevreja. Brojke govore da je više od 90 ljudi ubijeno, dok su hiljade odvedene u koncentracione logore.
Svet su obišle scene strahovitog nasilja i antisemitizma. Jedan od najupečatljivijih prizora bio je onaj na kome nacisti bacaju „jevrejske“ i „antinemačke“ knjige na lomaču.
U spomen na ovu tragičnu noć, danas se Obeležava se Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma
Kristalna noć nije bila samo puko antisemitsko nasilje. Ona je bila uvod u plan da se istrebe svi evropski Jevreji. Samo tri godine kasnije, počelo je ubijanje Jevreja otrovnim gasom u logorima smrti, što je označilo početak Holokausta.
