Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen svetim Kozmi i Damjanu, u narodu poznatiji kao Vrači ili Vračevi.
Osim u hramovima i crkvama Srpske pravoslavne crkve i domovima građana, ovaj praznik se obeležava u mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama jer se ovi sveci smatraju zaštitnicima lekarske profesije. Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ljude, ne tražeći zauzvrat ništa „radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi“, pa su u narodu poznati i kao sveti besrebrenici.
„Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima, lečeći svaku slabost i svaku nemoć“, zapisao je vladika Nikolaj Velimirović.
Vaspitani su u hrišćanskom duhu i u mladosti su izučili lekarske veštine. Bili oprezni u besplatnom lečenju da se jednom prilikom Kozma naljutio na Damjana što je od jedne bolesnice uzeo tri jajeta, a on je to uradio jer ga je ona prethodno zaklela Svetom Trojicom. Posle smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.
Svetitelji Kozma i Damjan predstavljeni su na ikonama i freskama u srednjovekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove, a jedna od najpoznatijih fresaka sa likovima svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji.
Inače, Sveti Vrači se obeležavaju uvek 14. novembra, a u crkvenom kalendaru praznik nije upisan crvenim slovom i nije obavezan post. Prema kanonu SPC, svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao Sveti Vrači, slave se dva puta godišnje – 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra na dan smrti Damjanove.
Narodna verovanja
U narodu postoji verovanje da na ovaj praznik treba izgovoriti molitvu za ozdravljenje, ali i da je dobro raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.
