U okviru tradicionalne manifestacije „Novembarski dani“ kojima se obeležava slava zaštitnika grada, Svetog Dimitrija, svake godine se u Sremskoj Mitrovici održavaju različite kulturne i sportske manifestacije.
U Muzeju Srema će u oviru ove manifestacije, 23. novembra biti otvorena izložba svetskog značaja, s početkom u 18 časova.
Izložba će biti otvorena za javnost četiri dana, od 23. do 26. novembra, u periodu od 10 do 20 časova.
Zbog izuzetne vrednosti zlatnog avarskog pojasa, u Muzeju Srema će biti preduzete velike mere u cilju bezbednosti. U Muzej neće biti moguće ulaziti u većim grupama.
O izložbi i pojasu pričala nam je stručnjak Jasmina Davidović, muzejski savetnik arheolog Muzeja Srema.
„Po prvi put u istoriji biće prezentovani očuvani elementi originalnog zlatnog pojasa iz okoline Sirmiuma koji se datuje u drugu ili treću četvrtinu 7. veka. Ovakav pojas je inače bio insignija nekog od avarskih vladara ili članova porodice. Slučajno je pronađen a zatim zbog pohlepe nalazača završio je u rukama pripadnika policijske stanice u Sremskoj Mitrovici koji su predali ovaj fantastičan nalaz Muzeju Srema gde je ustanovljeno, uz pomoć stručnjaka iz Arheološkog instituta Beograd i Muzeja, da je u pitanju senzacionalan nalaz koji se sastoji od 10 elemenata: velike kopče, velikog jezička, pet pseudo-kopči, T-okova za kačenje, kružnog okova i dvostrukog okova na šarnir, sve u težini od 1 kilogram i 70 grama zlata“, ističe stručnjak Muzeja Srema, Jasmina Davidović.
„Međutim, pošto nije pronađen čitav pojas a zbog nedovoljnih informacija o mestu nalaza i okolnostima nije utvrđeno da li je u pitanju grob ili ostava sakrivena u burnim vremenima . Elementi su rađeni veoma veštom rukom nekog umetnika iz Konstantinopolja ili možda Sirmiuma, a korišćene su različite tehnike od kojih su pseudogranulacija i emajl tehnika glavni elementi dekoracije. Pojas odlikuje sinteza dekorativnih elemenata ranovizantijskog i avarskog stila u okviru polihromnog stila. U zlatne ukrase umetani su drago kamenje (granati) i staklena pasta razlličitih boja“, rekla nam je Jasmina Davidović.
„Avari su inače nomadski narod poznat po tome da su skoro tri veka držali u svojim rukama deo teritorije Evrope oko Panonske nizije a za svoje vojne usluge su dobijali tribut u zlatu od Vizantije. Prvobitno pozvani od strane Langobarda da im pomognu da isteraju Gepide iz Sirmijuma i Srema, oni ostvaruju svoju veliku želju da osvoje Sirmium 582.godine. Ubrzo nakon osvajanja su napustili taj veličanstveni grad kojim su Rimljani vladali šest vekova a najmanje šest imperatora je tu rođeno. Iza Avara su u gradu ostali grobovi u kojima su bili sahranjeni ratnici-konjanici u ratnoj opremi i sa konjima“, ističe Jasmina Davidović, muzejski savetnik arheolog Muzeja Srema.
