Kasnimo na posao, ali kada pogledamo kroz prozor, drago nam je što je barem nebo vedro. Međutim, u trenutku kada izađemo na ulicu, kiša počinje da pljušti. Nemamo kišobran, a automobili koji prolaze pored trotoara, nas uspešno prskaju. Osim što kasnimo, sada smo mokri i odeća nam je isprljana. Navedeni primer je možda najjednostaviji opis Marfijevog zakona – šta god može poći naopako, poći će!
Prema legendi, zakon je nastao u američkoj vazduhoplovnoj bazi Edvards u Kaliforniji tokom Hladnog rata. Izvodili su se razni eksperimenti i među njima je bio projekat nazvan MH981. Cilj je bio ispitivanje izdržljivosti ljudskog organizma prilikom velikih ubrzanja, odnosno Ge-sile. Korišćena je dresina, koja je imala raketni pogon i hidraulične kočnice.
Ideja je bila da dresina dostigne čak trista dvadeset kilometara na sat, pa da se zatim naglo zaustavi. Tada bi putnik bio izložen velikom opterećenju a eksperiment je istraživao granice do kojih je čovek mogao doći. U početnim testovima su učestvovale lutke i šimpanze, jer se tada verovalo da čovek ne može da izdrži više od 18G.
Instrumenti za merenje sile isprva nisu bili veoma pouzdani, tako da je vazduhoplovna baza pozvala kapetana Edvarda Marfija Džuniora, bivšeg pilota i inženjera, da napravi nove instalacije i senzore, kao i da nadgleda njihov napredak. Sve je bilo provereno, sproveden je prvi test, ali uređaji nisu pokazivali nikakve rezultate.
Marfi je okrivio tehničare i svog asistenta, nakon što je ponovo proverio instalaciju: “Ako ovaj momak može išta da pokvari, pokvariće!”
Prema jednom od inženjera koji su radili na eksperimentu, ubrzo je cela baza primenjivala Marfijevo uverenja da ako nešto može da krene pogrešno, krenuće. Nije poptuno jasno kako je tačno zvučao citat, jer su pojedini smatraju da je Marfi zapravo izgovorio: “Ako se neki posao može obaviti na dva i više načina, a samo jedan vodi u propast, biće urađen baš na taj način”.
Kada su instalacije konačno bile ispravljene, u narednim testovima je učestvovao ljudski dobrovoljac, vazhuhoplovni poručnik Džon Pol Stap. Dostigao je i izdržao čak 46,2G (oko 1,480 kilometara na sat). Na konferenciji za štampu, Stap je objasnio da je praćenjem Marfijevog zakona i identifikovanjem grešaka izbegnuto mnogo potencijalnih incidenata i smrtnih slučajeva (iako je Stap doživeo velike povrede – lomljenje udova, rebara, oštećen vid…).
Postoje brojne primene i verzije Marfijevog zakona danas, ali generalno služi kao vrsta odbrane od mogućih negativnih ishoda u bilo kojoj situaciji. Postoje ljudi koji ga redovno primenjuju i time pokušavaju da izbegnu probleme, tako što će uvek biti u pripravnosti. Ima i onih koji ga poptuno ignorišu, kako ne bi “prizvali” lošu sreću.
