Iako je „jugo“ jedan najpoznatijih automobila na ovim prostorima, reći će neki, nepravedno, da je i najgori auto ikada napravljen, ali uvek postoje neke zanimljivosti koje su manje poznate široj javnosti. U nastavku možete pročitati desetak zanimljivosti iz knjige Džejsona Vujića „Jugo – uspon i pad najgoreg automobila u istoriji“ (The Yugo – The Rise and Fall of the Worst Car in History).
Prvobitno ime
Radno ime „juga“ bilo je „zastava 102“. Čak je taj naziv korišćen i u domaćoj štampi.
„Jugo“ nije nazvan po Jugoslaviji
Iako zvuči logično da je nazvan po bivšoj nam državi, „jugo“ je dobio ima po istoimenom morskom vetru. Vujić u svojoj knjizi piše da to urađeno po uzoru na Folksvagen koji je tada tako „krstio“ svoje modele, kao što su „pasat“ i „široko“.
Slovo Y
„Jugo“ se u početku pisao sa „j“. Kasnije je preimenovan u „Yugo“ kako bi zvučao internacionalnije i bio primamljiviji kupcima u inostranstvu
Dizajniran u Italiji
Osmislili su ga Fijatovi dizajneri i Zastavini inženjeri 1978. godine u Fijatovom dizajnerskom centru u Torinu. Baziran je na legendarnom „fijatu 127“, koji je bio proglašen za Evropski auto godine 1972. Ipak, u odnosu na taj hečbek, „jugo“ je imao nešto kraće međuosovinsko rastojanje, kao i potpuno nov dizajn spoljašnjosti.
Dan pred Dan Republike
Serijska proizvodnja pokrenuta je 28. novembra 1980. godine. Ovaj datum nije slučajno odabran, jer je tako prvi primerak bio završen na Dan Republike, 29. novembra.
Yugo America i Subaru
Iako je nama najčuveniji po dovođenju „juga“ na američko tržište 1986, Malkolm Briklin je nepune dve decenije pre toga Amerikance upoznao sa japanskim Subaruom. Ovaj američki biznismen će ostati upamćen i po sportskom modelu „briklin SV-1“ koji se proizvodio sredinom sedamdesetih i doživeo goru sudbinu od „juga“ na američkom tržištu, prenosi Nportal.
Robovi ili Sloveni
Neki američki političari protivili su se uvozu automobila iz komunističke Jugoslavije tvrdeći da se, zbog izuzetno niske cene, radi o dampingu. Mogla se čak čuti i optužba da Zastava koristi „robovsku radnu snagu“, što je predsednik kompanije Yugo America, Bil Prajor, odbacio duhovitom igrom reči: „Oni ne koriste robovsku (slave labor), već slovensku radnu snagu (Slav labor)“.
Ambasador u „jugu“
Iako je „jugo“ ubrzo postao omraženi automobil, barem jedan Amerikanac ga je voleo. U pitanju je ambasador SAD u tadašnjoj Jugoslaviji, DŽon Daglas Skenlan, koji je krajem 80-tih bio vožen po Beogradu u žutom „jugu“ sa američkim zastavicama na blatobranima.
Bolji od Saaba
Na američkim „kreš testovima“ (US NCAP) „jugo“ se nije baš pokazao. Međutim, u testu sudara pri brzini od 35 milja na sat (56 km/h) postigao je bolji rezultat od „subarua GL“ (u kategoriji bezbednosti vozača) i „saba 900“ (u kategoriji bezbednosti putnika).
Poklon za Tita
Iako su prvi serijski modeli izašli nakon Titove smrti, maršal je ipak dobio primerke „juga“. Nekadašnji Zastavin direktor, Toma Savić, rekao je da su dva prototipa Juga poklonjena Josipu Brozu. Nažalost, njihova sudbina nije poznata.
„Inočenti koral“
Jugo je tokom svog životnog veka, uz razna imena u inostranstvu, bio brendiran i kao „Innocenti Koral“. „Jugo“ je kasnije dobio taj naziv i na domaćem tržištu. Inače, Inočenti je italijanska kompanija koja je posle Drugog svetskog rata izrađivala skutere, a u Italiji je proizvodila licencirane verzije nekih britanskih modela, poput „minija“.
